Фотографија као доказ „заборављеног геноцида”

„Политика” добила фотографиjу снимљену 1941. године у Србиjи – коjа сведочи о систематском уништавању Рома

Једна стара, црно-бела, избледела фотографиjа, на чиjоj полеђини jе на немачком jезику написано „Цигани копаjу своj гроб док становништво и воjници гледаjу, Србиjа 1941. године”, сведочи о „заборављеном геноциду” – геноциду над Ромима, почињеном у Другом светском рату.

У питању jе потресна фотографиjа коjа се први пут обjављуjе и описуjе jедан од многоброjних злочина над цивилима почињен на териториjи окупиране Србиjе, током крваве jесени 1941. године. Снимио jу jе негде Србиjи непознати припадник Вермахта. Та фотографиjа недавно jе доспела у нашу земљу у електронском облику, захваљуjући ангажовању нашег сународника, колекционара коjи живи у иностранству.

– Сам потпис на фотографиjи говори о изопаченоj потреби злочинаца да забележе своjе недело – каже историчар Деjан Ристић, са коjим разговарамо о геноциду почињеном над Ромима, поводом 16. децембра – Националног дана сећања на Роме страдале у Другом светском рату.

Ристић наглашава да jе наша потреба да се сећамо невино пострадалих заснована на људском саосећању, емпатиjи према великом броjу поjединаца коjи су трагично окончали живот између 1941. и 1945. године.У том контексту, геноцид над Ромима остао jе донекле у сенци нашег колективног сећања услед неколико разлога, међу коjима се посебно истиче ограничен броj сачуваних историjских извора, архивских докумената, сведочења и фото-материjала.

– Стога jе ова фотографиjа видан допринос очувању сећања на трагично настрадале Роме, али и своjеврсни подстицаj за систематско, стручно и континуирано истраживање „заборављеног геноцида”.

Повод за обележавање овог датума jесте сећање на 16. децембар 1942. године, када jе Хаjнрих Химлер издао наредбу за систематско упућивање Рома у концентрационе логоре ради њихове ликвидациjе. Као последица организованог погрома, у оквиру логора смрти Аушвиц-Биркенау, до 2. августа 1944. године функционисао jе подлогор за Роме – Цигоjнерлагер.

Заточени Роми потицали су са териториjа Немачке, као и из окупираних држава попут Аустриjе, Чехословачке, Пољске, Француске, Југославиjе, Белгиjе, али и са подручjа Норвешке, Шпаниjе и окупираног дела Совjетског Савеза.

– У раздобљу између маjа 1943. и августа 1944. године, на челу Цигоjнерлагера налазио се злогласни „лекар” Јозеф Менгеле коjи jе вршио организоване експерименте над Ромима, а посебно над децом.Мање jе познато да су Роми били приморани да на видном месту на своjоj гардероби носе ознаке у облику црног троугла – подсећа Ристић.

Наjвеће страдање Рома на териториjи окупиране Србиjе у Другом светском  рату одиграло се током октобра 1941. године када су немачке окупационе снаге, у сарадњи са српским квислиншким властима, спровеле масовне погроме над цивилним становништвом у Краљеву и Крагуjевцу. Међу више хиљада недужних цивила страдалих у овом масовним злочинима, налазио се и велики броj Рома.

Међутим, наглашава Ристић, страдање Рома на териториjи окупиране Србиjе у Другом светском рату ниjе било ограничено само на ова два трагична догађаjа. Броjна су стратишта цивила, Срба, Рома и Јевреjа, широм наше државе. Старо саjмиште, Бањица, Јаjинци, Јабука код Панчева, логор „Црвени крст” у Нишу, стратиште на Араповом брду у Лесковцу, само су нека од њих.

Систематско уништавање припадника ромског народаjе геноцид коjи jе као своjу последицу имао страдање између 220.000 и 500.000 Рома коjи су потицали из више европских држава.

Међу њима су и безимени Роми са фотографиjе. Двоjица њих ашовима копаjу раку, чекаjући смртну пресуду. Хоће ли се, после 70 година, открити и остали детаљи њихове смрти?

Пише: Александар Апостоловски

Извор: ПОЛИТИКА

Везане виjести:

Комеморациjа у Уштици за Роме убиjене у Јасеновцу: ‘Ово jе …

Масовно уништавање цигана из Срема – Jadovno 1941.

Ustaško ljeto 1941. – Jadovno 1941.

Одмазде окупатора – Jadovno 1941.