Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Фонд Војин Бакић

Датум објаве: среда, 12 децембра, 2012
Величина слова: A- A+

Поводом 20 година (18. децембра) од смрти истакнутог ваjара Воjина Бакића обjављуjемо текст Софиjе Пеjновић из Архива Срба у Хрватскоj. Архив Срба у Хрватскоj изузетно jе захвалан господину Душану Матићу из Загреба, приjатељу Воjина Бакића, што jе у нама препознао чуваре успомена и поклонио нам  градиво коjе jе посjедовао, везано за живот и  рад великог кипара.

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2012/bakic-vojin.jpg

У фонду се налазе документи из живота и рада Воjина Бакића, његове обитељи. приватне преписке и дописи, признања Хрватског друштва ликовних умjетника, скице, цртежи и фотографиjе Бакићевих радова. Оригиналне фотографиjе наjвећим су диjелом рад Тоше Дабца, умjетника фотографиjе.

Г.Матић jе задужио Архив своjим приjатељством и указаним повjерењем, jер без њега било би тешко доћи до овако вриjедних записа.

Као блиски приjатељ свjедочио jе стваралаштву и особноj трагедиjи Воjина Бакића и то подjелио с нама, како би могли боље разумjети умjетникову улогу, вриjеме и амбиjент у коjем jе живио.

Архива, унутар датог времена, прати живот и рад Воjина Бакића.

На примjеру умjетника можемо приказати повиjест и политичку проблематику ових краjева све до наших дана, судбину  с далекосежним посљедицама по човjека и по његова дjела.

Живот и трагична судбина испреплетени с повиjесним догађаjима кроз II свj. рат па до данас, детаљи о његовом трагичном животу и богатом умjетничком раду коjи се распламсавао од 1945., да би  особне тешкоће преточио у плодан рад.

Ниjе довољно подсjетити само на важност умjетничког стваралаштва и оставштине, већ jе нужно указати и на стање у коjем се налазе девастирани и срушени споменици и умjетников атеље у Роковоj 10, третиран задњих година кроз политику и идеологиjу.

Умjетник jе своjим дометима надилазио националну припадност и државне границе, ствараjући дjела универзалне вриjедности коjа припадаjу човjечанству. Био jе поjединац коjи се своjим животом и  дjелом уздигао изнад времена и простора. А занемарен jе зато што jе био Србин, баш као и Тесла чиjи jе споменик, рад Франа Кршинића, срушен 1991.г. Данас истовjетан споменик чека у Љеваоници умjетнина у Загребу да  се дозволи повратак у Госпић, на његово мjесто.

Име врсног кипара Воjина Бакића запостављено jе с разлогом.

Бакићеви споменици посвећени су антифашистичким борцима и жртвама, међу коjима jе и наjужа кипарева родбина.

Мало тко ниjе чуо о породици  Бакић, о трагично страдала четири брата  у Јадовном.

Дjела с потписом великог умjетника његов jе дуг према средини и према страдалницима.

Живио jе у трагичном времену, покушао jе споменицима одати почаст многим знаним и незнаним жртвама, радом  побиjедити, а доживио jе девастациjу. Јер нису знали и жељели циjенити његов рад.

Проблематично стање Воjина Бакића у коjем он живи, увjетовано околностима и проблемима, ограничењима мимо његове воље, забрињаваjуће стање средине и његова борба, неспоразуми и проблематични односи.

Будући да се ради о великом умjетнику, за све љубитеље и поштоватаље важно jе да се што више трагова попише и сачува; документи, фотографиjе, студиjе за споменике.

У Архиву су скупљене  фотографиjе и записи  умjетника коjи проговараjу  и о тренутку у коjем дjела настаjу.

Сам фонд jе скроман по обиму, али jе користан и добар сваки траг о његовом раду, одговорност према дjелу и жеља да записи не буду распршени. У фонду су разне фотографиjа коjи приказуjу доживљене тренутке, као начин одржавања успомена.

Документациjа коjа подсjећа на успjехе коjе jе Бакић постигао у животу, судjеловања и признања на угледним свjетским изложбама.

Воjин Бакић jе велики кипар двадесетог стољећа, умjетник великог формата.

1990. почело jе минирање и рушење Бакићевих споменика и скидање спомен плоча:

Споменик Петрова Гора девастиран jе

Споменик на платоу испред улаза у Спомен парк Дотршчина унакажен jе разним фашистичким знаковима

Скинута jе брончана биста Јосипа Броза Тита у Великом Троjству

Скинута jе Спомен-плоча Браћи Бакић с обитељске куће у Бjеловару

Промиjењен jе назив улице Браће Бакић у Бjеловару

Промиjењен jе назив школе Милан Бакић-Баjа у Бjеловару

Скинут jе натпис с обитељске гробнице у Бjеловару, на гробљу Св.Андриjа, разред И, поље 1, гробница 134/007

Нестао jе крст Воjина Бакића с породичне гробнице на Мирогоjу

Срушен jе споменик Бjеловарац у Бjеловару, подигнут 1946./1947.године, поклон умjетника родном граду у част погинулим борцима и жртвама фашизма, с одавањем почасти убиjеноj браћи

Скинута jе метална плоча с ауторовим именом и називом дjела, коjа jе била причвршћена на постаменту Бакићеве скулптуре Разлистана форма, у Гаjевоj улици испред хотела Дубровник

Девастиран jе атеље у ували Дубока, Гршчица, на отоку Корчула

Споменик Гудовчан или Пред стрељање у Гудовцу срушен jе и бачен у шикару. Споменик jе подигнут у спомен на Србе из села Гудовца, стрељане у априлу 1941., а идентифицирано jе 195 жртава

Споменик палим борцима испред школе у Чазми миниран jе 1991.

Споменик побjеди народа Славониjе, Каменско, миниран jе 1991.

Срушено jе попрсjе Ивану Горану Ковачићу у Карловцу

Споменик билогорским борцима у  Бачковици, око 20 км од Бjеловара, срушен jе 1992.

Умjетник jе знао  за рушење споменика у Бjеловару и Гудовцу, одмах након почињења. Његова судбина била jе обиљежена трагиком кривње-увиjек крив, он и све његово, у име државе и покрета. 1941., када jе изгубио 4 брата и 1991. када jе дjеломично изгубио своj умjетнички рад коjи jе био смисао његовог живота, а све због  стварања нове државе. Тако Бакићева умjетничка, стваралачка улога такођер постаjе трагична.

Треба споменути и чудан сплет судбине, вjенчање унука Фрање Туђмана  са унуком Воjина Бакића, славног кипара чиjи jе опус девастиран краjем 20. стољећа, управо под Туђмановом влашћу.

Великом кипару двадесетог стољећа споменици су систематски рушени и уништавани.

А данас су могли бити дио свjетске културе!

Пише: Софиjа Пеjновић

Архив Срба у Хрватскоj 

Везане Виjести:

НА ПОПРИШТУ ПРВОГ МАСОВНОГ ЗЛОЧИНА

Izgon Srba sudbonosan je po cijelu Hrvatsku

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top