Фонд: Гојко Матић – Дивосело, Читлук и Орнице

Архив Срба у Хрватскоj

Архив Срба у РХ своjим радом, а кроз архивско градиво као извор повиjести, жели приказати положаjа Срба на овим просторима, како би то остало на увид и будућим генерациjама.

Захваљуjући  доброти поjединаца Архив посjедуjе лиjепе збирке градива коjе се стално попуњаваjу.

Гоjко Матић упутио нам jе jедан апел и уступио jе Архиву све своjе записе и мемоарско градиво о селима Дивоселу, Читлуку и Орницама.

Добивено градиво ниjе само локална повиjест, већ из њега добивамо приказ српског постоjања и трагедиjе на овим просторима.

Жељели бисмо му захвалити, поновивши његов апел.

Приjе II свjетског рата, Дивосело, Читлук и Орнице била су села у коjима су Срби на овим подручjима активно судjеловали и уклапали се у  начин живота. Чинили су jедну скупина коjа jе била видљива у свим подручjима. Српска култура и постоjање били jе присутно на свим пољима рада и стварања, уз чување властитих цркава,

установа и културно-просвjетних друштава.

Нису  се истицали нити издваjали од других скупина становништва,  нити су одустаjали од своjе културе, обичаjа и начина живота, па чак и  под неповољним међуљудским и политичким приликама. И кад су почели притисци државних и локалних власти, нису олако напуштали своjа подручjа.

Гоjко Матић наводи да су  села Дивосело, Читлук и Орнице приjе II свj.рата заjедно  броjала 2898 душа, а Српска православна црква 1924.г. имала jе пописаних 3551 житеља тога краjа. У свим пописима становништва примjетно jе како су броjни Срби и да нерадо прикриваjу  властиту народност.

Према службеним подацима коjе налазимо у Хрватском државном архиву, Срби  су се у наjвећем броjу изjашњавали управо као припадници властите народности.

Од провођења првих пописа становништва 1880. године, па даље, броj Срба у  укупном становништву био jе увелике присутан.

У тешке дане ИИ свjетског рата усташе су харале мирним српским селима и убиjали недужне цивиле, жене, дjецу, старце.  Циљ jе био да нетрагом нестане српски народ, да се не спомиње, као да никада овдjе ниjе ни постоjао.

Основна порука Гоjка Матића jавности, оно што он жели истакнути своjим апелом, то jе да се 05.08.1941.г. у селу догодио страшан злочин. Усташе су извршиле масован покољ у коjем jе страдало само у jедном дану  907 невиних душа, житеља села Дивосела, те сусjедних Читлука и Орница. Мноштво људи окупљено jе у предjелу Крушковаче. Народ  jе дошао, не слутећи зло.

Кад jе покољ почео, настао jе паничан вртлог, уплашена лица, избезумљена од страха, дозивања и крици. За Гоjка Матића, живог свjедока ове трагедиjе, тада дjечака од 12 година, слика jе остала неизбрисива. Сва та тужна лица пратила су га циjелога живота. Истакнимо, укупно у II свjетском рату  страдало jе  1475 сељана наведених села.

У сjећање на жртве свога народа у селу Дивоселу подигнут jе Спомен-дом. Када се поведе разговор о времену и прикаже циjели календар догађања и фаза живота, jавности можемо представити уништена села, типична за повиjест српског народа у Хрватскоj.

Закључуjемо- Дивосело, Читлук и Орнице су  симболи геноцида. Стога никада неће бити заборављене ове невине жртве усташког злочина.

То jе оно што жели истакнути г. Матић, за све Дивосељане, сусjедне Читлучане и Орничане, све припаднике српског народа чиjи су наjмилиjи страдали само зато jер су тако налагали фашистички закони Независне државе Хрватске.

И послиjе тих тешких година преживjели сељани знали су кренути даље. Покушали су уздићи своjа села, не забораваљаjући трагедиjу, али спремни на нови живот, оjачани надом у боље. Без обзира на некадашње ратне страхоте, села су поново оживjело. Организирали су живот, трошне кућице замjенили удобним домовима, примjерено  20.стољећу.

Нажалост, 1993.г., у акциjи Медачки џеп, сва та села поново су сравњена. Питамо се да ли ће се икада обновити, или ће само у Архиву Срба остати запис да су некада постоjала села Дивосело, Читлук и Орнице коjа су  у акциjи хрватских оружаних снага  до темеља уништена у септембру 1993.г.

Данас се тамо  одлази само због комеморациjе.

Г.Матић проговорио jе у име свог села и свих недужних жртава свога народа.

И у пjесми -Дивосело-  љубав за своjе огњиште исказао jе мjештанин Илиjа Вуjновић,  гдjе стиховима изражава колико се циjени родна груда.  Кроз пjесму вjешто говори и исказуjе љепоту и вриjедности родног села  и свог народа, да не оду у заборав. Он настоjи сваку  успомену сачувати за будућност. Кроз пjесму на наjдоличниjи начин изражава и чува све оно што свjедочи о прошлости, те на краjу о црним данима, звjерству и пустошењу. Привилегиjу да мирно живе у своjим домовима Дивосељани нису имали. Они су кроз стољећа пожртвовно и храбро чували своjа дjедовска имања, а сада мукотрпном раду свjедоче само рушевине домова и многоброjни камени надгробни споменици прадjедова.

За оцjену вриjедности народа неопходно jе упознати и њезину прошлост.

Потпуно jе природно да Архив чува и сакупља све домољубне успомене. Задаћа Архива jе, у првом реду, да сачува прошлост српског народа и повеже прошлост и садашњост за будућа покољења.

Дужност  Архива jе да сачува, колико jе то могуће, културну стварност, споменике и усмену предаjу, све оно што представља српски народ, да сачува спомен за властиту спознаjу будућим генерациjам и тиме повеже прошле и будуће нараштаjе Кроз архиву у могућности смо да будемо поближе у свим важниjим збивањима, сjетимо се фашистичких разарања,  убистава и страхота и очувамо важно градиво за будућа покољења, за повиjест Срба у Хрватскоj, па и за свjетску jавност.

Стога  све споменике, црквено и архивско градиво опћина, цркава и школа настоjимо повезати и тако очувати културну повиjест Срба.

Архив прикупља разна сjећања из наше прошлости, било да jе то у облику разних предмета или у облику разних списа, исправа, књига и сл. из времена краjишких Срба. Надамо се да ће на тамошња мjеста долазити поjедини потомци тадашњих краjишких становника.

Архив настоjи да одржи предаjу за долазећа покољења и тиме повеже прошле и будуће нараштаjе Рецимо и то да архив ниjе увиjек вођен, па jе мноштво драгоцjеног материjала пропало.

За оваj приказ кориштени су слиjедећи извори:

1.АСХ – Фонд Гоjко Матић (мемоарско градиво садржи сjећања Гоjка Матића и поjединаца, мjештана села).

2.Хисториjски архив у Карловцу, Зборник 20

3. Документи настали након 1944. радом комисиjа Народне Републике Хрватске за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача (Земаљска комисиjа у Хрватском државно архиву те окружне, опћинске и градске комисиjе у регионалним архивима).

4.Градиво настало у истражним процесима након 1945. против оптужених за злочине у ИИ. свjетском рату.

5.Различита друга градива

Докази – Изjаве свjедока:

Записник Комисиjе за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача.

6.ХДА, Државни завод за статистику

7. ХДА, „Крвави септембар у Лици 1993.“Книн, 24.09.1993.

Софиjа Пеjновић