„Фигаро“ о Арноу Гујону: Како би било да једном хирургу забраните да уђе у операциони блок

Утицајни француски лист Фигаро пренео је причу о Арноу Гујону, а повод за то је издавање забране уласка за њега у, како стоји у тексту, „државу Косово“.

Француски хуманитарац је представљен као оснивач невладине организације Солидарност за Косово, која је омогућила школовање стотинама деце са Косова.

„Зове се Арно Гујон. Има 33 године. Већ дуго живи у Србији, али је француски држављанин. 2004. године је основао невладину организацију Солидарност за Косово која за циљ има да помогне неколико хиљада Срба, који живе у енклавама које наликују на афричке бантустане, јужно од реке Ибар. После рата на Косову и једнострано проглашене независности, фебруара 2008. године (признате од стране бројних држава, међу којима је и Француска, али не и од стране Србије, Русије, Шпаније или Кине, на пример) 120 000 Срба (православних хришћана) је остало у овој области, која представља срце српске историје, српског идентитета и националног поноса. Већина су скромни људи, који уопште немају рођаке у Србији, немају средстава или жеље да оду“, наводи се у тексту Жан-Кристофа Бисона.

Даље се наводи да је са годишњим буџетом од милион евра, око 12.000 донатора (више од 90% су Французи), невладина организација Солидарност за Косово на лицу места обновила или изградила 31 школу, саградила десетак фарми, млекара и фабрика конзерви, развила мрежу стаклених башти, помогла у обнови временом, ратом или албанским насиљем уништених манастира и цркава.

„Захваљујући овом удружењу, више од 400 тонa намерница, одеће и неопходних ствари је послато тим селима, које штити 4000 војника из редова КФОР-а и чији мештани немају слободан приступ ни послу, ни здравственим установама, ни јавном превозу, а све то због непријатељског понашања њихових комшија. Оданост Арноа Гујона према тим несрећницима, који мало и подсећају на Французе настањене у Алжиру до 1963. године, га је и начинила националним херојем у Србији. Највише институције и власти, било грађанске, било црквене, га уважавају, поштују или су га одликовале неким признањем, а они који га препознају на улици га поздрављају, грле или љубе. Својим јако младоликим изгледом, овај отац једне породице се често поистовећује са ратницима са Солунског фронта, који су у периоду између 1916-1918. године, дали своје животе између Солуна и Београда, за ослобођење Србије, од бугарске, немачке и аустријске окупације. Баш у овом тренутку, у Србији, на иницијативу посебно укључене француске амбасаде, су организоване бројне манифестације (предавања, изложбе, концерти…) ове јесени, у сусрет годишњици ослобођења Београда (1. новембра), а у којој је учествовала војска предвођена генералом Франшеом Депереом и примирју (11. новембар). Толико је прилика да се прослави ово француско-српско пријатељство, запечаћено у борбама, а које такође обележава и чувени споменик захвалности Француској, који је управо обновљен и поновно постављен на Калемегдану (и чека своје званично отварање, можда чак и уз присуство председника француске републике, Емануела Макрона). Присетимо се: на основи ове монументалне скулптуре Ивана Мештровића је уклесан овај недвосмислени натпис: Волимо Француску, као што је она волела нас“, наводи се.

Бисон пише да је „Арно Гујон такође и криминалац, барем у очима државе Косово која га је зауставила и на кратко затворила прошле недеље, на административном прелазу Мердаре, док су га са друге стране чекали да, уз присуство Владике Рашко-призренске Теодосија, отвори фарму за узгој пилића.“

„Испитивање је одржано без физичког насиља, али је трајало пуна три сата. Особито их је занимало какве везе одржава са Русијом (подразумева се да нема ниједне). Утврдили су да је ‘прљао’ становнике Косова, у једном интервјуу датом магазину ‘Фигаро’ (!), пре неколико година. Запретили су да ће они сад њега ‘упрљати’ (уништити углед његове породице, његову част). Потом су га истерали уз забрану уласка на Косово, на неодређено време. Званични разлог: не постоји. Или можда ипак постоји: на списку је оних којима треба забранити улазак на Косово. Из очигледног разлога, прећи ћемо преко овога. Помислили бисмо да се налазимо у некој од драма апсурда бугарског драматурга Станисласа Стратијева или Ежена Јонеска“, додаје се.

Бисон истиче да је већ речено да је Арно Гујон држављанин Француске, те да се управо због тога увек суздржавао да говори о регионалној политици.

„Његова једина брига је како помоћи и утешити житеље, који само траже да живе и преживе на тлу својих предака. Како да једној баки изолованој на фарми, донесе преко потребне лекове; како да омогући малој девојчици ношење наочара, које она сама не може да купи; како да обезбеди нешто од чега ће стотине сељака прехрањивати своје породице; како да их утеши када им албански екстремисти етнички чистог Косова, украду тракторе или краве. Младић из Гренобла, ожењен Српкињом, је овде долазио сваког месеца у протеклих седам година и ниједанпут није заустављен или спречен. Ниједном му нису чак ни тражили да отвори пртљажник аутомобила! Зашто је донета оваква самовољна одлука против некога ко није Србин, чија организација никада није имала ни један једини прекршај у етичком, финансијском или политичком смислу? Несумњиво је да он плаћа рачуне унутрашње политике Косова. Огрезла у свеприсутној корупцији, скандалима и припадницима мафије, Република Косово је место сталне борбе између кланова, фракционих група и партија, а који се, скоро сви, баве националистичким надметањима, на уштрб јавном мишљењу, па чак и нагињу процесу помирења, па и смирења, у односима са својим презреним српским комшијама. Говорити против српства је гаранција популарности за политичаре, који су произашли из редова ОВК-а (Ослободилачка војска Косова: најватренија албанска паравојна формација у борби против Србије, осумњичена за ратне злочине, па ипак подржана од стране Запада, пошто је најпре била посматрана као терористичка група). Да ли председник Хашим Тачи овиме жели да одржи лекцију свом премијеру Рамушу Харадинају? Да ли га је талас незадовољства узрокован евентуалном разменом територија са Србијом, како би се трајно смирили односи у регији, навео на овај казнени поступак против човека и организације, који су у служби Срба са Косова?“, пита аутор.

У Србији, ова ствар је јако одјекнула, констатује Бисон.

„Сва средства информисања, све новине, од најозбиљнијих па до таблоида, од листа Данас и Новости преко Политике, Блица, Курира, 24 сата или Информера, и свих телевизија, од републичке телевизије РТС до телевизије Пинк, сви су били тиме погођени, са више или мање жестине. Премијерка Ана Брнабић и министар задужен за Косово, Марко Ђурић (који је и сам био ухапшен и отеран пре неколико месеци, током једне од својих посета) су пружили подршку Гујону. А Француска? Француски амбасадор у Србији, Фредерик Мондолини, га је примио у понедељак, 17. септембра, што потрвђује да се ово озбиљно схватило. У међувремену, барем 500 српске школоване деце и 5000 породица, којима је било омогућено да студирају, да се хране, облаче и раде већ годинама, захваљујући Арноу Гујону, моли Светог Саву, да се самовољна одлука албанских власти поништи. Замислите како би било да једном хирургу забраните да уђе у операциони блок?“, закључује се у тексту.

Извор: Стање ствари

Везане вијести:

Арно Гујон за „Новости“: Медијска хајка ме доводи у опасност

Арно Гујон: Грло ми се стегло када ми је девојчица на КиМ рекла „Ово је моја прва лутка у животу“

Гујон: Срби на Косову се надају, али не кажу више – биће ускоро, кажу – биће, ваљда