Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Рат је, ето, прошао, а муке остале да вјечно боле. Није ваљда да ћу крити да сам био у рату. Да сам и патио и саосјећао са српским борцима јунацима рата, онима који су и најзаслужнији за ово мало, а заправо велико, што данас имамо
14. децембар 1995.
Догодио се Париз. Слободан Милошевић, Алија Изетбеговић и Фрањо Туђман потписали мировни документ који је, тек парафиран, и први пут овјерен у америчкој бази „Рајт Петерсон“ код Дејтона. Рат је, ето, прошао, а муке остале да вјечно боле.
Зашто је толико момака изгинуло? Зашто је толико кућа порушено? Ко ће бринути о стотинама хиљада људи протјераних са родних огњишта? Са своје дједовине. Зашто рат нисмо завршили сами много година прије и Дејтона и Париза? Шта је српски народ имао за циљ? Плашим се да га нисмо ни имали! Зашто су нам браћа преко Дрине окретала леђа и остављала на вјетрометини живота и смрти?
Није ваљда да ћу крити да сам био у рату. Да сам и патио и саосјећао са српским борцима јунацима рата, онима који су и најзаслужнији за ово мало, а заправо велико, што данас имамо.
Данас имам времена на претек. Јер ни на шта друго и не мислим осим на оно што је било за злих времена деведесетих.
Падоше ми данас на памет Момчило Крајишник и Никола Кољевић који су дошли у Дрвар да мире четнике и партизане. Сјетих се и оног чупавог српског борца са кокардом на шубари којег је Ратко Младић послао да се обрије и обуче како то пеес захтијева.
Сјетих се и многих немилих сцена приликом сусрета општинских руководилаца и Титових официра. Непрестано сам уз чињеницу да су на власти били они који су некако између редака, поштовали четнике, а у војсци партизани. Непрестано мислим о овом усуду који нас, на срећу, за посљедњег рата није скупо коштао.
Присјетих се и оних силних милиона марака које су шверцери стекли на муци народа. Падоше ми данас на памет и Јован Рашковић и Душан Зелембаба и они балвани , „Код два бора“. На ум ми паде и она рампа на Дрини коју су, када нам је било најтеже, спустили наш велики брат са Дедиња и она његова роспија.
Али, одох на лозу код Милутина. Одох да потражим некога ко је заборавио сјећати се.
29. децембар 1995.
Сам сам у Прес-центру Првог крајишког корпуса Војске РС у Бањалуци. Уносим у рачунар посљедње реченице приче коју сам почео писати прије мјесец. Приче врло симболичног назива – „Завршни печат“.
А у том „Завршном печату“ је и подсјећање на дане када сам служио кадровски рок Титове војске. Наиме, за једног од логоровања, старјешине су ме прогласиле за најбољег војника. Послије тога сам за награду добио да у логору сваке ноћи и зоре, дижем и спуштам заставу. Ону тробојку са петокраком у средини. Срећи мојој није било краја. Нико већи од мене тада није био без обзира што сам увијек лијегао сат касније и устајао сат времена прије других. Све сам то жртвовао и радовао се као мало ко. А данас? Нема ни те земље ни Титове војске ни заставе којој сам се клањао.
А ја? Остао сам без Зриле, Гњаје, Зоље, Мачка, Совиља, браће Мандић, Џасмина Бимбе, Келеча, Брање, Раћете, Жиже, Веље, Мирћина, Зорана, Здравка, Бубија, Данила, Аце, Ноне, Бастија, Здене те још безброј мојих другара којих више нема. Нема ништа из рата од оног због чега је вриједјело живјети. Заправо има.
Имамо данас своју државу. Малу, али велику Републику Српску. Па није ли тако, чељади моја?
(Крај)
Аутор: Славиша Сабљић
Извор: Глас Српске
Везане вијести:
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (1): Демократска странка ипак српска
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (2): Комуниста на челу СДС-а
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (3): Караџића за предсједника
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (4): Балвани на путевима
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (5): Мартић: Морамо се наоружавати
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (7): Крвави Васкрс на Плитвицама
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (9): Погинуо Гишка
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (10): Крајина проглашена републиком
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (11): Борбе на Купресу
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (12): Злочин муслимана Кључа
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (13): Грабеж – прво велико страдање Срба
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (14): Гори Титова пећина у Дрвару
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (15): Младић: Војниче, скидај кокарду
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (16): Жестоке борбе на бихаћком ратишту
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (17): Милан Мартић предсједник РСК
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (18): Са Билтом и Акашијем
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (19): Караџић прогласио ратно стање
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (20): Изгубили смо Купрес
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (21): На бихаћком ратишту и даље крени стани
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (22): Рањен генерал Младић
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (23): Дудаковићеви убили Шантића
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (25): Руперт Смит са Ратком Младићем
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (26): Спасавање пилота Скота ОГрејдија
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (27): Са новосадског асфалта у ровове
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (28): Посљедњи састанак руководства РС и РСК
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (29): Варнице између Радована и Ратка
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (30): Крајина не интересује Београд
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (31): Сузе Ратка Младића
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (32): Хрвати бомбардују избјегличку колону
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (33): Караџић: Мапа о подјели Босне нема
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (34): Крајина на кољенима
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (35): Клинтон тражи појачање за рат
