Брвнару су запалили неки „нови Дрварчани“. Мислим да ово Дрвару није требало. Јер пећину су могли запалити сви други, осим људи из овог града
30. октобар 1992.
Изнад Јајца сам из правца Мркоњић Града. На путу је толико чаура да се не можемо кретати чак ни аутомобилом. Кажу да је Јајце ослобођено и да су српски борци ушли у град. И то послије вишемјесечних борби.
Непосредно поред дома у којем је, четрдесет и треће, одржано Друго засједање АВНОЈ-а, срећем познатог борца. Оног Бајића. Бају. Играли смо један против другог кошарку. Поклања ми кошаркашку лопту коју је нашао у дворишту једне од порушених кућа.
Разговарам са Драгом Самарџијом, командантом једне од српских јединица, који ме увјерава да је ово „тек почетак послије којег слиједе нове побједе српске војске“.
14. децембар 1992.
„Морате хитно у Гламоч. У Сухопољу ће вас сачекати командант једне гламочке јединице. Направите причу о њеном одласку на положај. У питању је чета муслимана из Гламоча.“
Овако је гласила порука која ме је дочекала на столу Прес центра. Заједно са сниматељем, преко Дрвара, Прекаје и Рора долазим на договорено мјесто.
Тог ведрог, али и врло хладног јутра у строју стотинак бораца у униформама бивше Територијалне одбране. Сви су са „танџарама“ у рукама. Кажу ми да су то муслимани из Гламоча који треба да, идућих педесетак дана, држе положаје на купрешком дијелу западнокрајишког ратишта. Добијам информацију да је ријеч о заиста оданим борцима који су све своје задатке, који су се налазили пред јединицама Војске РС, до сада веома успјешно обављали. Пред камером је Неџад Хамзић. Видим да није претјерано одушевљен одласком у ров. На Купрес. Али… Каже ми како највише страхује за своје који ће остати код куће у Гламочу.
– Само да ми не побију чељад и не отму краву – забринуто ми је у микрофон причао Неџад.
Вечерас, одмах по доласку са терена, исти извор ме обавјештава да је „неко из Главног штаба“, дакле исти онај који нас је послао у Гламоч, сада наредио да прилог „о муслиманима у српској војсци“ не буде емитован на нашој телевизији!
– Је ли тако, Але?
– Јесте, капетане!
16. децембар 1992.
Вечерас је у Дрвару, граду који је годинама носио име Тита и који је десетљећима био симбол оданости идеји „највољенијег сина наших збратимљених народа и народности“, изгорјела његова пећина. Импровизовану брвнару која је подсјећала на ону у којој је Маршал боравио 1944. године, прогутао је пламен. Брвнару су запалили неки „нови Дрварчани“. Мислим да ово вечерас Дрвару није требало. Јер пећину су могли запалити сви други, осим људи из овог града… Медији су, као прворазредну вијест, објавили информацију о паљењу брвнаре под Титовом пећином.
1993. година
Ако би се у години која на прагу, осим ратних дејстава, када је српски народ у питању још нешто могло поменути, онда је то понуђено, а одлучно одбијање Венс-Овеновог плана.
Први велики злочин Насера Орића. Он и његови у Кравици уморили 49 сељана… Хрватска војска извршила агресију на Републику Српску Крајину… Радован Караџић одбија Венс-Овенове мапе… Посланици Народне скупштине Републике Српске једногласно одбили захтјев за потписивање Венс-Овеновог плана… Добрица Ћосић разријешен дужности предсједника СР Југославије… Фикрет Абдић окренуо леђа Алији Изетбеговићу… Догодио се „Септембар 93″… Декларацију о трајном миру у Београду потписали Слободан Милошевић, Радован Караџић и Фикрет Абдић…
Свакодневно нека нова мешетарења које само рат таквим може наложити. Невјероватни сусрети, договори и којекакви споразуми.
Сутра: Младић: Војниче, скидај кокарду
Аутор: Славиша Сабљић
Извор: Глас Српске
Везане вијести:
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (1): Демократска странка ипак српска
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (2): Комуниста на челу СДС-а
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (3): Караџића за предсједника
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (4): Балвани на путевима
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (5): Мартић: Морамо се наоружавати
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (7): Крвави Васкрс на Плитвицама
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (9): Погинуо Гишка
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (10): Крајина проглашена републиком
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (11): Борбе на Купресу
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (12): Злочин муслимана Кључа
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (13): Грабеж – прво велико страдање Срба
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (15): Младић: Војниче, скидај кокарду
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (16): Жестоке борбе на бихаћком ратишту
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (17): Милан Мартић предсједник РСК
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (18): Са Билтом и Акашијем
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (19): Караџић прогласио ратно стање
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (20): Изгубили смо Купрес
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (21): На бихаћком ратишту и даље крени стани
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (22): Рањен генерал Младић
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (23): Дудаковићеви убили Шантића
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (25): Руперт Смит са Ратком Младићем
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (26): Спасавање пилота Скота ОГрејдија
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (27): Са новосадског асфалта у ровове
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (28): Посљедњи састанак руководства РС и РСК
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (29): Варнице између Радована и Ратка
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (30): Крајина не интересује Београд
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (31): Сузе Ратка Младића
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (32): Хрвати бомбардују избјегличку колону
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (33): Караџић: Мапа о подјели Босне нема
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (34): Крајина на кољенима
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (35): Клинтон тражи појачање за рат
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (36): Ослобођени француски пилоти
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (37): Потписан мировни документ