Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу. Ако Бог да, сабраћемо се 19. јуна 2021. код Шаранове јаме.

 

Европа нас само гледа

Датум објаве: недеља, 5 априла, 2015
Објављено у Књиге и фељтони
Величина слова: A- A+

Словениjа, као и Србиjа, ведеће су послератне гробнице Титове Југославиjе. Таjне гробнице су археолошки биљези времена зла и провалиjе наше будућности

Драгослав Михаиловић и Синиша Ковачевић

Драгослав Михаиловић и Синиша Ковачевић

ПАРЛАМЕНТАРНА скупштина Савjета Европе (ПССЕ) усвоjила jе jош 1996. резолуциjу 1096 о мjерама за демонтирање насљеђа бивших комунистичких тоталитарних система. Ова резолуциjа jе значаjна зато што jе претеча свих осталих докумената. Па jе тако ПССЕ, на засиjедању одржаном 23-27. jануара 2006. године на предлог клуба Европске народне странке, осуђуjући злочине тоталитарних комунистичких режима, чиjим жртвама jе исказано саучешће, разумиjевање и признање, дониjела Резолуциjу 1481 о “потреби за међународном осудом злочина тоталитарних комунистичких режима”. Ова резолуциjа има 14 тачака.

Европски парламент jе 2. априла 2009. године усвоjио Резолуциjу о европскоj савjести и тоталитаризму, коjом jе одао признање свим жртвама тоталитарних и недемократских режима Европе. Ево и jедног од чланова ове Резолуциjе Европског парламента:

“Европа неће бити уjедињена, осим ако jе могуће да формира заjеднички преглед историjе, признаjући нацизам, стаљинизам и фашистичке и комунистичке режиме као заjедничко насљеђе и изнесе поштене и темељне расправе о тим злочинима у прошлом виjеку”.

Ова и друга документа, захтjеви историчара и других обjективних истраживача и, наравно, оних коjи траже гробове своjих, изазвали су бурне расправе у региону, како данас политичари популарно називаjу ексjугословенски простор. У Србиjи jе, приjе неколико година, увелико кренула прича, прво о jедном гробу (Драгослава Драже Михаиловића), а потом о десетинама хиљада таjних и неоткривених гробова и гробница остатака четничких формациjа, али и цивила, антикомуниста, коjи су стриjељани, као и они у Словениjи, по свршетку Другог свjетског рата.

Но, разлог за песимизам бацаjу изjаве поjединаца, високих функционера НОП-а, што живих што већ упокоjених, коjи и за Дражу и за оне коjи су били његови саборци, али и симпатизери и даље имаjу, или су само имали jедну риjеч – издаjници. Тако, на примjер, усред приче о масовним гробницама у Србиjи, пред смрт, Јово Капичић, послиjератни начелник београдске Удбе, замjеник Александра Ранковића на питање да ли jе знао гдjе jе Дражин гроб, казао jе:

– Не знам, а и да знам, не бих никада никоме то рекао!

Право на гроб увелико траже они мање познати, коjима jе jедино суђено по кратком поступку, па jе, тако, Србиjа, као и Словениjа, jедна од већих гробница послиjератне, Титове Југославиjе.

А шта о том времену, ликвидациjама коjе су услиjедиле послиjе окончања наjвећег рата у историjи човjечанства, коjи jе на нашим теренима имао изразито грађански карактер и братоубилачку димензиjу, таjним гробницама и праву на вjечно почивалиште, рекли су угледни историчари, писци, политичари, културни и jавни радници.

ПОСЛЕ ТИТА ЗЛОЧИН
Славиша Губеринић, члан Управног удружења “Открићемо истину”, подсjећа да jе “Црна Гора предала апликациjу за чланство у ЕУ, зар не? Када се Црна Гора суочи са своjом комунистичком прошлошћу, коjа jе несумњиво дио наше прошлости, флоскулу и послиjе Тита Тито замиjениће друга и послиjе Тита – злочин. И да додам како jе то jедном неко паметан рекао: Како то да се по Брозу не зове његово родно село, а звао се главни град Црне Горе?”

– Тачно jе да jе било тих злочина и да данас осjећамо њихове посљедице. Треба бити опрезан са броjем жртава са коjима се свакодневно спекулише. То су озбиљне и осjетљиве ствари коjима се наука суштински и ниjе бавила. Али добро jе да се покренула та тема у стручноj и интелектуалноj jавности – казао jе историчар Никола Самарџић.

– Историjа се не може промиjенити – сматра професор Милан Божић. – Може се, међутим (неко ће патетично рећи у име достоjанства, а jа бих рекао у име здравља нациjе) ствар изниjети на видjело, а да се људи достоjанствено покопаjу. Све то треба да се обиљежи на начин да будуће генерациjе памте и да не понове, без обзира на то што историjа има перверзну особину да се често понавља.

– Масовно зло jе чињено 1944-1946. и 1948-1953. године, али jе остало до наших дана – сматра Јовица Тркуља, професор Правног факултета у Београду. – Његови трагови су, између осталог, масовне гробнице у коjима су таjно, без суђења ликвидиране десетине хиљада људи. Те таjне гробнице су своjеврсни археолошки биљези времена зла. Чељуст тог зла зjапи над нашим судбинама и уколико се не затвори или бар не премости, приjети да постане провалиjа наше будућности. Обjелодањивање недjела власти послиjе Другог свjетског рата jе важна мисиjа у откопавању истине и откривању скривене историjе… Ма колико то било болно, морамо се суочити са истином: колико jе људи било ликвидирано, гдjе су покопани, ко су виновници тих егзекуциjа. Ваља нам изаћи на краj са минулим мрачним временима, овладати прошлошћу коjа jе господарила нама, а и даље би, уколико се не овлада њоме.

Портпарол тужилаштва за ратне злочине Србиjе Бруно Векарић сматра да “сваки злочин из прошлости треба потпуно да се расвиjетли, и то jе обавеза сваке, па и ове генерациjе. Држава мора да има пиjетет према свим жртвама без обзира на њихове идеолошке ставове и политичку ориjентациjу коjе су имале за живота”.

Грађански рат од пре седам децениjа не може се завршити без националног помирења, испричао jе пред своj одлазак на онаj свет, аутору овог фељтона, професор међународног права Радослав Стоjановић.

– Истина о том грађанском рату jе предуслов да би друштво могло нормално да настави да живи. Кад се заврше међународни ратови, воjске се повуку свака у своjу земљу, а кад се заврше грађански ратови, комшиjе остаjу да живе заjедно. Обjављивање свих чињеница из тог времена jе добро jер jе нужно да се откриjе све што jе произвело грађански рат и сва зла до коjих jе таj рат довео – рекао jе Стоjановић.

Занимљиво jе размишљање на ову тему jедног историчара из такозване стариjе гарде. Венцеслав Глишић, подржаваjући све напоре да се дође до истине, замjера младим историчарима што се темељниjе, озбиљниjе, студиозниjе не баве том темом. “Ваш задатак, поручуjе он колегама, ниjе да утврдите научну истину, већ да изнесете тему на расправу, и то радите успjешно. Историчари мораjу да даjу документовану надоградњу, да потпуно истраже то питање. Суштина jе да се попишу имена жртава и тако да се дође до тачног броjа, а не да се лицитира са броjем жртава.”

Умjетници, писци, сликари и други, нериjетко су своjим дjелом улазили у то зло вриjеме, освjетљаваjући фрагментарно “риjеке мука”, али и даjући универзалне поруке из братског страданиjа на просторима друге Југославиjе.

– Злочин jе злочин – констатуjе драмски писац Синиша Ковачевић. – Али у хришћанском смислу, злочин jе jош тежи ако га почине побjедници. Већа одговорност jе пред онима коjи имаjу у руци сву моћ, и нож и погачу. На онима коjи пресуђуjу. Теже се прашта побjедницима… Вриjеме jе да се подвуче црта. Да се отворено прича о свим четничким, али и партизанским злочинима. Да се жртве у гробу изjедначе, да би њихови потомци могли у очи да се погледаjу и изљубе. Сва стратишта треба да се откриjу и обиљеже да би будућа дjеца расла без баласта коjи су им оставили очеви и дjедови. Све оно што ми не урадимо сада, наша дjеца и унуци мораће сjутра…

“Ко може, уопште, да брани став да било ком човjеку не треба да се зна гдjе jе сахрањен”, пита се Драгослав Михаиловић, познати писац. “То ниjе политичко већ људско и универзално питање. Откривање тих незнаних jама створило би невидљиву забрану да се сличне ствари било када у будућности понове. Без обзира на политичку боjу покоjних људи, достоjно обиљежавање њихових гробова представљало би обећање ове генерациjе да се тако нешто више никада неће поновити.”

Пише: Саво Греговић

 

Сутра: Ћутање jе друга смрт

 

Извор: НОВОСТИ

 

Везане виjести:

Словеначко крваво пролеће 1945. године I

Словеначко крваво пролеће 1945. године II

Словеначко крваво пролеће 1945. године III

Словеначко крваво пролеће 1945. године IV

Словеначко крваво пролеће 1945. године V

Словеначко крваво пролеће 1945. године VI

Словеначко крваво пролеће 1945. године VIII

Словеначко крваво пролеће 1945. године IX

Словеначко крваво пролеће 1945. године X

Словеначко крваво пролеће 1945. године XI

Словеначко крваво пролеће 1945. године XII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XIII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XIV

Словеначко крваво пролеће 1945. године XV

Словеначко крваво пролеће 1945. године XVI

Словеначко крваво пролеће 1945. године XVII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XVIII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XIX

Словеначко крваво пролеће 1945. године XX

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXI

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXIII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXIV

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXV

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top