Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
SpanishНачелник општине Источно Ново Сарајево Љубиша Ћосић изјавио је да се егзодус Срба из Сарајева мора обиљежавати без обзира на различита виђења тог догађаја, јер то представља “крај епохе са тужним крајем и почетак нове епохе која се зове Источно Сарајево”.
“У бројевима гледано, послије Београда, Сарајево је било други српски град који је имао највећи интелектуални и људски капитал. Срби су вијековима уназад стварали нешто што се звало градска средина. Одлуком Срба да изађу из Сарајева прије 22 године, на неки начин, тај капацитет се потрошио, јер је велики број људи отишао са овог подручја”, рекао је Ћосић Срни.
Он је подсјетио да Срби из Сарајева данас живе у Србији, Канади, Америци, те у другим градовима и општинама широм Српске и значајно су учествовали у стварању и развоју тих средина.
“Тамо гдје с у дошли сарајевски Срби те средине су почеле нагло да се развијају, иако су негдје били потпуно прихваћени, а негдје дјелимично”, констатовао је Ћосић.
Он је навео да су Срби из Сарајева који су остали на подручју од Сокоца до Трнова, одлучили да развијају град Источно Сарајево.
“Они су тај свој људски капацитет, прије свега интелектуални, унијели у стварање новог града и све општине у његовом саставу изгледају далеко боље него што су изгледале прије неких десет и више година”, рекао је Ћосић.
Егзодус Срба из Сарајева представља низ догађаја који су услиједили након потписивања Дејтонског споразума, када је пет општина Српског Сарајева, у цјелини припало Федерацији БиХ, док је других пет општина подијељено између Републике Српске и Федерације БиХ, гдје су Срби углавном добили периферна, ненасељена и рурална подручја.
Српски борци у Сарајеву у рату су зауставили 36 офанзива и одбранили своје домове, а у тој одбрани погинуло је више од 7.000 војника и цивила.
Егзодус Срба са подручја Сарајева почео је у децембру 1995. године, а завршен је почетком марта 1996. године.
Око 120.000 Срба из Илијаша, Вогошће, Хаџића, Илиџе, Рајловца, Грбавице и дијела Старог града напустили су вјековна огњишта и кренули на простор Републике Српске, не желећи да живе под хрватско-муслиманском влашћу.
Многи Срби су одлучили да премјесте посмтрне остатке чланова своје породице. На Сокоцу је формирано Српско војничко спомен-гробље Мали Зејтинлик, на које су пренесени посмртни остаци близу 1.000 бораца Војске Републике Српске.
Извор: СРНА
Везане вијести:
Додик: Једна од најпотреснијих слика у новијој историји српског народа
Обиљежене 22 године од егзодуса сарајевских Срба | Јадовно …
