Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Два метка за усташу: Ко је четник Благоје Јововић који је убио Анта Павелића?

Датум објаве: субота, 6 априла, 2019
Објављено у Јасеновац
Величина слова: A- A+

Благоjе Јовић

Благоjе Јовић

Благоjе Јововић, човек коjи jе извршио атентат на Анта Павелића, кога jе озлоглашени усташки вођа молио за милост, био jе припадник бjелопавлићке четничке бригаде. Атентат jе извршио да би осветио све жртве коjе су страдале од усташке руке

Благоjе Јововић пресудио jе Анти Павелићу с два метка, а рекао jе да jе то учинио како би осветио све српске жртве коjе су страдале од усташке руке током Другог светског рата. Јула 1941. прикључио се народном устанку против фашистичке Италиjе. Био jе изабран за командира Косићког партизанског одреда, с коjим jе учествовао у борбама на Пљевљима.

Када jе добио наређење од команданта Ивана Милутиновића да са своjим одредом крене у напад на Баjа Станишића, коjи се под Острогом дигао на оружjе jер jе чуо да комунисти убиjаjу политичке неистомишљенике, Благоjе се повукао с дужности командира и одбио да учествуjе у братоубилачкоj борби.

После тога прешао jе у четнике, код пуковника Баjа Станишића, коjи му jе пре рата био претпостављени у школи за подофицире у Билећи.

Септембра 1944. године налазио се у саставу делегациjе коjа jе била одређена да крене у Италиjу на преговоре с Енглезима. За председника мисиjе jе одређен Душан Влаховић, а за потпредседника Јаков Јововић.

Путовали су малим бродом коjи се звао „Тендер” од Котора до Тарантоа у Италиjи. Када су пристали, сачекао их jе амерички капетан и одвео их у њихов клуб. После пар дана ступили су у преговоре с Енглезима, коjи су их обавестили да се савезничка политика променила у корист Тита и партизана.

Благоjе jе у Италиjи боравио у разним избегличким логорима. Радио jе jедно време у Интелиџенс сервису и том приликом упознао Рандолфа Черчила.

За време рада у Интелиџенс сервису упознао jе и неке Јевреjе коjи су га обавестили да Анта Павелића у Италиjи криjе Католичка црква, под лажним именом. Тада jе Благоjе први пут дошао на идеjу да пронађе Павелића и да га ликвидира.

Септембра 1947. испловио jе из Ђенове за Буенос Аjрес. У Аргентини jе радио разне послове, био jе каменорезац, конобар, морнар, хотелиjер и трговац. Створио jе знатан капитал и постао индустриjалац.

Благоjе jе био утемељивач и добротвор црквене општине „Свети Сава“, jедан од оснивача Удружења бораца „Дража Михаиловић” и члан управе удружења “Његош”.

Захваљуjући jедном бившем италиjанском генералу, Павелић jе откривен почетком 1957. Подаци нису садржали информациjу о правом идентитету  Павелића, већ где се налазио и куда се кретао. Планом убиства руководио jе Јаков Јововић, а добровољно се приjавио његов рођак Благоjе.

Касниjе им се придружио Мило Кривокапић. Донета jе одлука да се атентат изврши 9. априла 1957, дан уочи прославе Дана независности НДХ. У предвиђено време Благоjе Јововић и Кривокапић су се упутили у место Паламор, где jе Павелић дуже живео.

Тог дана, Павелић jе пошао са женом и ћерком, па су одлучили да атентат изврше наредног дана.

У среду, 10. априла у 9 часова увече, по изласку из омнибуса Павелић jе посумњао у свог првог пратиоца и окренуо се и у правцу Благоjа испалио неколико метака.

Јововић jе потрчао за Павелићем и испалио пет метака у његовом правцу. Два метка су погодила Павелића, коjи се затетурао, али jе погнут почео да jауче од болова и моли за милост.

Како jе то изгледало можда наjбоље описуjу речи самог Благоjа Јововића о том случаjу, а коjе су записане у књизи “Два метка за Павелића”:

– Кренем за њим. Брзим кораком. Скоро трчим. Долазим на седам-осам метара. Павелић ме jе осjетио, видео… Почео да виче: ”Маjку ти jебем српско-jевреjску, комунистичку! Чуjем пуцањ, не знам одакле долази. Не стаjем. Трчим право на Павелића. Дођем на два-три метра и пуцам. Једном. Други пут! Пуцам му у леђа, онако како jе бjежао. Два пута у њега. Он пада. Како jе носио ташну, она му испадне, са стране, у jедну башту. Пао, не мрда, не могу да вjеруjем да се прави мртав, ако су два метка у њега. У том тренутку помислим – боље jе да остане жив, jер ће га у болницу, народ ће видети и онда му се мора судити! Да ли да га пребиjем? Онда угледам ону ташну. Документи? Било би добро докопати се… Али, ако су паре у торби, па ме ухвате и прогласе лоповом? И да сам га убио због пара! Оставим jа и Павелића и торбу. Неко виче: ”Јуре, Јуре!”И пуца се према мени. Ја се окренем и пуцам у том правцу.Испалим три хица. Почнем да трчим око зграда, полукружном улицом. Народ излази. Питаjу – шта jе било ? Онако задихан, говорим им: ”Гледаjте шта раде ове будале тамо, напиле се, па пуцаjу на све живо!” ”Таj jе луд или пиjан”, вичем да ме и они са прозора чуjу. Револвер ми у џепу. Оставио сам само jедан метак, за сваки случаj – сликовито jе дочарао Јововић.

Аргентински новинари успели су да дођу до рањеног Павелића тражећи од њега интервjу. Иако jе био у болничком кревету, примио их jе и представио се као човек „коjи jе много учинио захрватски народ”. Између осталог, осврнуо се се и на покушаj атентата и рекао:

Знаjте, господо, атентат ниjе извршио некакав емисар jугословенског посланства, нити агент интернационалног комунизма. Иза овог криjе се друга личност...”

Задобиjене ране од атентата Павелићу никад се нису зацелиле, пошто jе боловао од диjабетеса. Умро jе у рано jутро 28. децембра 1959. у 71. години у Мадриду, од последица атентата.

После 55 година Благоjе Јововић jе 1999. посетио први пут СР Југославиjу. Допутовао jе из Аргентине и посетио манастир Острог, сусрео се с митрополитом Амфилохиjем Радовићем и том приликом рекао да jе он човек коjи jе убио Анту Павелића.

После тога шира jавност jе сазнала прави идентитет човека коjи jе пуцао на Павелића 1957. године у Ломас де Паламору, Буенос Аjресу. Благоjе боравећи под Острогом, посетио jе родно село Косић и гробље своjих предака.

Умро jе 2. jуна 1999. у Росариу, Аргентини, само неколико месеци после посете, прве и последње, свом родном краjу.

Извор: СРБИ НА ОКУП

 

Везане виjести: 

ТИТОВЕ ИГРЕ ОКО ПАВЕЛИЋА: Поглавнику ниjе суђено ни у …

ПОП РИСТО ЋАТИЋ – Jadovno 1941.

Афера Валдхаjм у Југославиjи (14): Нациста у КГБ – Jadovno 1941.

Конференциjа у Латини, Италиjа: “Далмациjа: jедна …

 

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top