Смишљени злочин са геноцидном намјером

БАЊАЛУКА – У знак сjећања на више од 2.300 Срба коjе су усташе убиле 7. фебруара 1942. године jуче су у храму Светог великомученика Георгиjа и на спомен-костурници у Дракулићу у Бањалуци служени литургиjа и парастос, те положени виjенци и цвиjеће.

Жртве су побиjене у бањалучким мjесним заjедницама Дракулић, Шарговац, Мотике и у руднику Раковац. У овом злочину усташе су, под командом Анте Павелића, из такозваног „Тjелесног здруга“, уз помоћ бањалучких усташа, побиле Србе без иjедног испаљеног метка, сjекирама, ножевима крамповима и „србомлатом“. Међу жртвама jе било и 551 диjете.

Потпредсjедник Владе РС Антон Касиповић изjавио jе да се обиљежавању злочина над Србима у Дракулићу мора поклањати дужна пажња jер jе по броjу жртава и суровости извођења то био проjектован и смишљен злочин чиjа jе намjера била геноцидна.

– Очигледна намjера овог злочина jе била геноцидна jер jе требало уништити jедан народ коjи се моли другом богу и крсти на други начин. Повампирено усташтво у том времену имало jе намjеру да искориjени jедан народ – рекао jе Касиповић.

Он jе оциjенио да jе од велике важности сваке године обиљежавати овакве догађаjе због пиjетета сjенама невиних људи и зато што jе то наjбољи начин да се младим људима обjасни како се понашати, како размишљати и коjе вриjедности у животу усваjати да се тако нешто никада више не би поновило.

Градоначелник Бањалуке Драгољуб Давидовић рекао jе да онаj ко заборави своjу историjу и своjе пориjекло има велику могућност да нестане.

– Због тога оваj догађаj не смиjемо да заборавимо. Оваj злочин се по начину припреме и времену, с обзиром на т о да jе извршен у само jедном дану, сигурно може сврстати у наjстравичниjе коjи су се десили на овом простору. На срећу, овдjе поново живи наш народ и то jе наjбитниjе – казао jе Давидовић.

Слободан Брковић из Мотика jедан jе од риjетких коjи су успjели да преживе оваj крвави усташки пир. Као деветогодишњи дjечак Слободан jе не само преживио тешко рањавање већ и видио када су му клали чланове породице.

– Тог дана усташе су дошле и прво тражиле оружjе и новац, послиjе чега су почеле да нас тjераjу напоље. Када сам изашао, видио сам усташу коjи jе сjекиром одсjекао стрицу главу. Покушао сам побjећи, али су ме успjели стићи када су побили остале чланове моjе породице. Изболи су ме неколико пута ножем у предjелу стомака и отишли, послиjе чега сам се некако вратио до куће и затекао стравичан призор. Убили су ми и два дjеда, маjку, три сестре и брата. Дозивао сам било кога да ми помогне, међутим, сви су били мртви – присjећа се Брковић наjстравичниjег призора у свом животу.

Када jе видио да му нема ко помоћи, каже, сам jе некако превио ране, док га други дан комшиjе нису пронашле и одвели у болницу. Посљедице свега што jе преживио и ружна сjећања ни послиjе скоро 70 година не могу да изблиjеде.

– Наjгоре ми jе ноћу када се сjећања врате па не могу никако да заспим – каже Брковић.

Предсjедник Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила РС Недељко Митровић, коjи jе и сам потомак жртава дракулићког злочина, наjавио jе да ће за 70. годишњицу обиљежавања овог злочина међународноj jавности бити презентовани историjски подаци, чињенице и докази о злочину коjи су починиле власти НДХ.
У документима, чак и оним из усташких извора тадашње НДХ, наведено jе да jе злочин у овим бањалучким селима био наjвећи покољ учињен у само jедном дану.

Документарни филм

Стево Гламочанин, син Ђуре Гламочанина, чиjих jе 11 дjеце из првог брака побиjено 7. фебруара 1942. године, рекао jе да jе свjедочење малоброjних преживjелих забиљежено у документарном филму коjи jе служио као доказни материjал на суђењу фра Маjсторовићу.

– Нажалост, оваj важан доказни материjал jе скривен од jавности и ниjе позната његова судбина – истакао jе он.

Организатори злочина

Покољ у бањалучким селима организовао jе усташки командант за такозвану „Хрватску Краjину“ Виктор Гутић, а предводио га jе жупник бањалучког самостана Петрићевац фра Мирослав Маjсторовић Филиповић, коjи jе послиjе тог злочина постао командант Јасеновачких логора и прозван „фра диjаволо“

Аутор: Марина Чигоjа

Извор: ГЛАС СРПСКЕ