Dragoslav Pakić: General koji ni posle haške tamnice nije postao podoban

Naježe se na pomisao da bi general Lazarević mogao kadetima na Vojnoj akademiji predavati kako se sa visine od deset hiljada metara ubija trogodišnja Milica dok je još na noši; kako se ustreljuju talentovane matematičarke na mostu dok pijačni dan još traje

Kod nas su, posle bitke, svi generali pametni. Izuzetak je general Lazarević.

Po mišljenju građanske Srbije, Vladimir Lazarević nema pravo na pamet. Uzeli su mu je oni u Hagu. Oni, koji nemaju svoju pamet, prinuđeni su da je otimaju od drugih. Tako je, po njima, i pravda zadovoljena. Izazivači prinude kao krajnjeg sredstva i odgovorni za njenu primenu nisu otimači, nego upravo imaoci pameti jer je ljubomorno čuvaju za sebe, a uz to su i Srbi.

Uostalom, prinuda se primenjuje u svakom slučaju. Naročito u slučaju krajnje nužde. Odnosno, kad nema druge. Kad nema mleka, dobra je i surutka. Pogotovu što se navedena nužda uz surutku mnogo lakše obavlja.

Razni aktivisti i čistunci, službenici gradske i delom seoske čistoće, skoro ukupan nevladin sektor (izuzev onog dela koji se vlada po unapred usvojenim pravilima), gledaoci u budućnost, dušebrižnici i ini mudraci, tvrde da se samo pominjanjem generalovog imena kod žrtava kao i ostalih žitelja planete izazivaju velike nelagode, bes i gnev, stvara se razdor i nepoverenje među ljudima, ribama, pticama i opalom lišću.

Naježe se na pomisao da bi general Lazarević mogao kadetima na Vojnoj akademiji predavati kako se sa visine od deset hiljada metara ubija trogodišnja Milica dok je još na noši; kako se ustreljuju talentovane matematičarke na mostu dok pijačni dan još traje.

Na njihovoj pijaci taštine matematika i njihov moral imaju taman onoliku vrednost koliko i ono što se našlo na dnu noše.

Strahuju od mogućnosti da kadeti slušaju iz usta haškog osuđenika kako se sudijama vade oči na živo i kako se ubijaju nedužna deca pred preneraženim roditeljima.

Takve teme su ostavljene za predavanja koja drže Vesli Klark, Naser Orić, Bil i Hilari Klinton, Visoki predstavnici, one u crnom i drugi nekažnjeni i oslobođeni svake odgovornosti, a zabrinuti za lepše sutra naše i njihove dece.

Vesli Klark nam ovih dana preko novina susedne države drži predavanje kako bi nam bilo najbolje da pođemo koracima te države, da se spustimo na njihove realne grane i najzad počnemo da živimo na grani sa koje se lako pada. Kao pravi majmuni. Tako, na njihov suludi predlog da počnemo rat protiv Rusije, ne bi mogli da odgovorimo da „mi nismo pali s grane“.

„Mi smo 1999. godine“, reče veseli general, „silu koristili kao poslednje sredstvo“.

Poslednji ljudi jedino i imaju poslednja sredstva.

General Vladimir Lazarević je od Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu optužen da je sa Pavkovićem i Lukićem, takođe generalima, sklopio zajednički zločinački poduhvat da sa Kosova protera sve Albance.

Za taj gnusni zločin sud ga je osudio samo na petnaest godina robije.

Kao olakšavajuća okolnost, zbog koje je i usledila tako blaga kazna, uzeta je činjenica da su sa Kosova, umesto Albanaca, proterani Srbi.

Kao i iz Sarajeva i kao iz Republike Srpske Krajine.

Kako u Hagu nije bilo dovoljno mesta za sve proterane Srbe, u tamošnje kazamate su, da bi bile pri ruci za lakša smaknuća, smeštene samo viđenije glave.

Glavama, koje nisu smaknute, oduzeto je pravo da i dalje služe svom narodu.

Autor: Dragoslav Pakić

Izvor: Stanje stvari

Vezane vijesti:

Hoće li Amerika sprečiti srpske ratne generale da uče kadete

Komandanti sa KiM predavaće kadetima

U Hagu sam se borio za istinu, Srbiju i život | Jadovno 1941.