Драгослав Бокан: Формално „српска“ Ања из Загреба напада и на „стуб срама“ покушава да стави искрено српског Арно Гујона

НЕОЧЕКИВАНА И НЕДОПУСТИВА ИЗДАЈА СРПСКИХ ИНТЕРЕСА И РЕТКИХ, СТВАРНО ДОКАЗАНИХ БОРАЦА ЗА ОДБРАНУ НАШЕГ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ, А ОД СТРАНЕ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ И ЛЕВИЧАРСКИХ, ЗАГРЕБАЧКИХ „НОВОСТИ“ (НА НАШУ СРАМОТУ: ЗВАНИЧНОГ ГЛАСИЛА СРБА У ХРВАТСКОЈ).

Извесна Ања Кожул, стална сарадница тобоже српских „Новости“ је, без трунке стида и свести о нашим националним интересима, оштро искритиковала (дословно цинкарила) великог српског пријатеља, хуманитарног активисту и, од скоро, високог функционера нашег Министарства спољних послова, господина Арно Гујона.

Написала је злобни и клеветнички текст о њему, чак иронично помињући оно искрено поштовање српског народа, Цркве и државе према Гујоновим дугогодишњим напорима у сакупљању и достављању помоћи најугроженијим Србима из окупираних енклава Косова и Метохије.

Њена безобзирност сеже дотле да цинично помиње и како је наш добри брат Гујон добио „Орден Светог Саве првог реда“ лично из руку почившег патријарха Иринеја.

Њен србофобни и аутошовинистички памфлет дословно понавља све оне срамне примедбе на Гујонов рачун које су непосредно пре Кожулке исписале „Жене у црном“ из Београда (тражећи његову хитну смену).

То да исто пишу и траже злогласне тужитељке Срба за наводни „геноцид“ над муслиманима у Сребреници и „угледна“ сарадница најважнијег часописа још преосталих Срба у Хрватској јесте скандал и озбиљан разлог за хитно реаговање сваког часног српског родољуба.

Тим пре што „Жене у црном“ не показују било какав интерес и реакцију на серију трагичних страдања српског народа на територији бивше Социјалистичке републике Хрватске, политички одметнуте од некадашње Југославије. Новокомпоноване државе настале вољом великих западних сила на крвавим темељима Павелићеве нацистичке НДХ (коју је и сам Туђман отворено навео као правну и историјску претходницу његове Хрватске).

Ањи Кожул не сметају најгоре људске сподобе које још увек формирају јавно мнење у Хрватској, крволоци из њеног комшилука, најекстремнији усташки шовинисти и мрзитељи православне Цркве, већ јој смета – Арно Гујон и његови младалачки, „рани радови“ из француских дана његове „европске политике“ (кад је, својевремено, био чак и могући кандидат на тамошњим председничким изборима).

Њој смета храбри борац против исламског тероризма и владавине антисуверенистичких тежњи у родној му Француској, и то толико – да његово постављење на важну државну функцију у Србији сматра нечим негативним и недопустивим.

Она, која сваког дана мирно гледа бездушне и равнодушне мрзитеље и исмеваче њеног српског народа, тамошње „Хитлере из сопственог дворишта“, устаје љутито против лика и дела Арно Гујона, знајући притом све негативне ефекте оваквих оптужби у једном идеолошки заснованом „политички коректном“ свету који нема милости према српским жртвама у Јасеновцу, али им смета понека прејака реч од пре скоро 20 година, изговорена из срца таме која је тада почела да од хришћанске Француске прави исламску Џамахирију (и немоћну жртву најгорих мрзитеља свега француског и хришћанско-европског).

Ништа и нико Кожулки не смета толико као човек који је (попут Арчибалда Рајса) баш Србију добровољно и из љубави изабрао за своју Отаџбину, научивши српски језик као да је овде рођен, оженивши се Српкињом са којом има децу која су (као и он и његова супруга) православно крштена. Прави човек са великим почетним словом (Човек), који је НА ДЕЛУ изборио толику подршку и поверење иначе међусобно испосвађаних Срба, можда више него ико ко данас живи и ради у нашој, проблемима распетој земљи.

Он јој, ето, квари хармонију све снажнијих, уједињених покушаја уништења Србије са свих страна, како изнутра, тако и од споља.

Па формално „српска“ Ања из Загреба напада и на „стуб срама“ покушава да стави искрено српског Арно Гујона, странца по рођењу.

Из хрватске престонице напада за „француски шовинизам“ овог заслужног и великодушног пријатеља нашег народа. Не само француског, већ – српског народа!

Какав је то онда десничарски „шовиниста“ и римокатолички зилот, са оваквим односом према народу друге вере, културе и (словенске) расе?

И то све пише особа која је, веровали или не – носилац високог ордена (Катарине Кантакузине Бранковић) за заслуге, добијеног од Митрополије загребачко-љубљанске СПЦ. Дотична Ања Кожул.

Замислите само овај парадокс!

P. S.

А најважније од свега је да су „НОВОСТИ/NOVOSTI“, званично гласило М. Пуповца и Срба у Хрватској, овим, по ко зна који пут, показали како су ПРОХРВАТСКИ, ЕКСТРЕМНО ЛЕВИЧАРСКИ И ЈУГОСЛОВЕНСКИ ОРИЈЕНТИСАНИ, ТИТОИСТИЧКИ сарадник српских непријатеља. Нешто што никаквог додира нема са стварним потребама оних које наводно заступају.

СРАМОТА!

И АКТУЕЛНИ РАЗЛОГ ЗА ОЗБИЉНО ПРЕИСПИТИВАЊЕ ОДНОСА СРПСКЕ ДРЖАВЕ (ПА И НАШЕ ЦРКВЕ) СА ОВИМ СВЕ ОТВОРЕНИЈЕ АНТИСРПСКИМ ГЛАСИЛОМ.

А АЊИ КОЖУЛ, ЗА ПОЧЕТАК, ЗАТВОРИТИ СВА ВРАТА И ЈАВНО ЈОЈ ОДУЗЕТИ НЕЗАСЛУЖЕНО ДОБИЈЕНИ ЦРКВЕНИ ОРДЕН.

ТО ЈЕ НАЈМАЊЕ ШТО ЈЕ ЗАСЛУЖИЛА ЗА ОВАКАВ ЗЛОЧИНАЧКИ И СРБОФОБИЈОМ ИСПУЊЕНИ ТЕКСТ. ЖИВА СРАМОТА НАШЕГ НАРОДА!

Извор: Фејсбук страница Драгослава Бокана