Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Јасеновац није уврштен у списак концентрационих логора. Такав захтев може само да затражи држава (а не појединци или удружења), а Србија са овом прозападном владом, није заинтересована за страдање Срба, Јевреја и Рома у јасеновачким логорима, јер спроводи политику „регионалне сарадње”.
О геноциду који су извршени у НДХ деца у школама ништа не уче, а неки званичници Републике Србије упућују Хрватима опроштај у име жртава, иако их нико није овластио да то чине. Херцеговцима прети опасност да доживе судбину Срба из Хрватске.
Тешко је набројати све титуле нашег саговорника. Др Србољуб Живановић је професор анатомије, антрополог, члан више научних и стручних установа у више земаља, један од оснивача Института за истраживање словенске цивилизације, као и Европског института за проучавање древних Словена са седиштем у Лондону, настављач традиције Београдске анатомске и антрополошке школе, коју је утемељио, академик проф. Бранко Шљивић. За редовног члана Међународне Словенске Академије Наука, културе, образовања и уметности и председника Одељења за Велику Британију и Ирску изабран је 1995. године.
У ексклузивном разговору за портал Слободна Херцеговина, професор Живановић говори о српким страдањима и свесном прећуткивању злочина који су у комунистичко доба били условљени братством и јединством, а данас тежњи уласка у ЕУ.
Професор Живановић износи податак да је у јасеновачком систему логора укупно побијено 803.000 људи, међу којима је било више од 140.000 деце млађе од 14 година. Истакнути академик критикује однос прозападне владе у Београду према српском питању у региону и изражава бојазан да Херцеговце не задеси слична судбина коју су доживели Срби у Хрватској,
Сарадња Комунистичке партије Југославије, а посебно Комунистичке партије Хрватске са Усташким покретом у Хрватској била је позната још од конгреса Коминтерне 1922. године, а посебно када је Миле Будак, усташки доглавник Анте Павелића, потписао споразум са Мошом Пијаде представником Комунистичке партије Југославије о заједничком раду на уништењу српског народа и СПЦ.
У Вашој биографији стоји податак да сте 1964. били најмлађи доктор наука, уједно сте били и члан Комисије за испитивање злочина у Јасеновцу. Како сте завршили у Лондону?
– Када сам 1964. године стекао звање доктора медицинских наука био сам најмлађи доктор међу лекарима у тадашњој Југославији. На захтев преживелих логораша Јасеновца и Савеза бораца Хрватске и Босне и Херцеговине образована је комисија судских антрополога која је ископавала масовне гробнице жртава у јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома. Радови су на захтев власти били прекинути крајем септембра 1964. године и никада нису настављени. Пошто сам схватио да ћу сигурно изгубити посао на Медицинском факултету Универзитета у Новом Саду пријавио само се на међународни конкурс за наставника анатомије на Макерере универзитету у Кампали, у Уганди. Био сам изабран и постављен, па сам тако већ у јуну 1965. године напустио Нови Сад и стигао у Уганду. У Уганди се тада налазио највећи центар за медицинска истраживања у Африци. Три године доцније сам добио позив да дођем у Лондон где сам изабран за наставника анатомије на Медицинском колеџу болнице Св. Бартоломеја. Реч је о болници која је основана још 1123. године и данас се налази на истом месту.
Да ли негде постоји званични извештај Комисије из 1964. године?
– Извештај комисије судских антрополога био је дуго склоњен од очију јавности. Тек 1992. године, после више од две године трагања по архивама овај извештај објавио је Предраг Драгић Кијук у својој двотомној књизи „Catena mundi”. Трећи део извештаја је саопштен тек 2003. године на Међународној конференцији за истину о Јасеновцу. Сва три дела овог извештаја су објављена у мојој књизи „Јасеновац” која је награђена наградом „Растко Петровић” као ауторско део од националног значаја.
У једном интервјуу сте поменули да нека документа сведоче о блиској сарадњи комуниста и НДХ. Можете ли нам мало детаљније описати ту везу.
– Сарадња Комунистичке партије Југославије, а посебно Комунистичке партије Хрватске са Усташким покретом у Хрватској била је позната још од конгреса Коминтерне 1922. године, а посебно када је Миле Будак, усташки доглавник Анте Павелића, потписао споразум са Мошом Пијаде представником Комунистичке партије Југославије о заједничком раду на уништењу српског народа и СПЦ. Према изјави учесника у разговорима стално су у току Другог светског рата одржаване везе између усташа и комунистичког покрета у Југославији. Комунистичка тзв. Народно ослободилачка војска никада није ни покушала да ослободи логор у Јасеновцу, а убијање Срба је настављено и по завршетку рата. Јасеновац никада није ослобођен, већ су се усташке власти саме повукле. По наређењу комунистичких власти сви објекти у јасеновачким логорима су уклоњени, сви трагови логора су избрисани, а геноцид је настављен присилним пресељавањем Срба из западних крајева да би се српски народ генетски и економски ослабио у крајевима који граниче са Хрватима.
Да ли сте одласком у Енглеску били ускраћени за нека нова сазнања везана за Јасеновац. Колико је цензура и уништавање докумената допринело да се истина о српском страдању никада не сазна?
– Комунистичке власти у Југославији нису дозволиле да се сазна нешто више о злочинима римокатолика Хрвата и муслимана у Независној држави Хрватској због прокламоване политике „братства и јединства”. Тако српске, јеврејске и ромске жртве нису помињане да се не би Хрвати осетили погођеним овом истином. Стално се говорило о жртвама фашизма или нацизма, иако се зна да ни фашиста ни нациста није било у Хрватској која је била савезница Хитлерове Немачке.
Комунисти нису ни покушали да ослободе Јасеновац!
Јасеновац никада није ослобођен, већ су се усташке власти саме повукле. По наређењу комунистичких власти сви објекти у јасеновачким логорима су уклоњени, сви трагови логора су избрисани, а геноцид је настављен присилним пресељавањем Срба из западних крајева да би се српски народ генетски и економски ослабио у крајевима који граниче са Хрватима.
Колико је са страдањем срског становништва уопште упознат Запад?
-У земљама Запада се зна за дивљање Хрвата и почињени геноцид над Србима, Јеврејима, Ромима… У државном архиву Велике Британије постоји више од 2.000 докумената који говоре о томе. Но, комунистичке власти Југославије су се трудиле да се тај геноцид који су починили Хрвати и муслимани не помиње.
Да ли некад претерујемо када причамо о светској завери против Срба?
– Не верујем да је постојала некаква светска завера против српског народа. Све то је било дело комунистичког режима у Југославији.
Прошле године завршена је Шеста међународна конференција о Јасеновцу која је одржана у Бањалуци. Који су закључци донети на овом скупу? Да ли данас после толико деценија имамо тачну бројку страдалих у Јасеновцу?
– Међу закључцима шесте Међународне конференције о Јасеновцу која је одржана у Бањалуци 19. и 20. маја 2014. године констатовано је да је геноцид који су извршили Хрвати и муслимани против Срба, Јевреја и Рома почињен не само у јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома, већ такође у свим местима и насељима унутар Независне дрзаве Хрватске која је тада обухватала и Херцеговину и Босну. Закључено је да радови на заштити спомен подручја Доња Градина (стратиште јасеновачких логора на десној обали Саве) мора што пре да почне. Потребно је одмах изградити Спомен центар и верске објекте, као и приступне путеве. Међународна комисија за истину о Јасеновцу (у којој нема представника са територије бивше Југославије) је 2010. године утврдила да је у у Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома убијено преко 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома међу којима је било 110.000 деце испод 14 година старости.
Међународна комисија за истину о Јасеновцу (у којој нема представника са територије бивше Југославије) је 2010. године утврдила да је у Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома убијено преко 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома међу којима је било 110.000 деце испод 14 година старости.
Помињали сте да је у НДХ, након 1943. године, вршен геноцид и над Италијанима. Да ли су њихови научници узели учешћа у истраживању тих злочина. Обзиром да су и руски научници присутни у истраживањима, колико се данас може утицати на међународну свест?
– Хрвати су после капитулације Италије 1943 године, као и доцније у комунистичкој Југославији извршили убијање и протеривање Италијана. У Италији се сада све више говори и пише о злочинима Хрвата над Италијанима. Тражи се одговорност за те злочине. У јамама у које су Хрвати бацали недужне Србе на Велебиту нађени су и посмртни остаци италијанских војника. Иако Хрватска ужива велику подршку Ватикана и Немачке државе Италијани траже да се расветле ти злочини. Међународна комисија за истину о Јасеновцу подржава сва истраживања о хрватском геноциде.
Јасеновац ни данас није на мапи највећих светских стратишта. Ако је комунизам заташкавао истину о томе, ко је данас крив што о томе као држава ћутимо? Ако су комунисти писали уџбенике након 1945. да ли мислите да је национална идеја довољно заступљена у српским уџбеницина 21. века?
– Да би једно стратиште било уврштено у списак концентрационих логора у коме је извршен геноциде потребно је да нека држава (а не појединци или организације) поднесе предлог организацији унесцо. нажалост, садашња држава Хрватска то не жели да учини. Стање у Босни и Херцеговини која се налази под надзором тзв. међународне заједнице је такво да нико није у стању да донесе такву одлуку. Садашња република Србија, са својом прозападном владом, није заинтересована за страдање Срба, Јевреја Рома у јасеновацким логорима. У Србији се спроводи нова политика „регионалне сарадње”, па се више не говори о геноциду који су изврсили Хрвати. Деца у школама ништа не уче о страдањима у Независној држави Хрватској, а поједини званичници Републике Србије упућују Хрватима опроштај у име жртава, иако их нико није овластио да то чине.
Држите предавања по Србији која изазивају велико интересовање. Какав је однос млађег нараштаја према овим темама?
– Присуство млађих људи и омладине, посебно студената, на бројним предавањима која сам одржао у више градова јасно показује да је омладина заинтересована да сазна оно што нису имали прилике да чују у својим школама.
Уласком у ЕУ изгубићемо достојанство!!
Историја је показала да су државне заједнице биле кобне по српски народ. Да ли нас таква судбина чека и у трчању ка ЕУ?
– Европска Унија није пријатељ малих народа који желе да сачувају своју историју, веру, културу, језик и обичаје, као и да имају сопствену привреду. Показало се да је политика ЕУ према малим државама као сто су на пример Кипар или Исланд погубна, да не говоримо о Грчкој, Италији итд. ЕУ је стало да мали народи постану потрошачи њихове робе, па зато сузбијају локалну производњу. Сада, када је Хрватска постала пуноправни члан ЕУ улазак Србије у Европску заједницу ће зависити од сагласности Хрватске. Србија, ако жели да буде члан Уније мора да заборави на геноциде који су починили Хрвати, мора да заборави недавно протеривање више од 200.000 Срба са њихових вековних огњишта из Хрватске, онемогућавање повратка у Хрватску избеглица, а СПЦ мора да се помири са чињеницом да ће римокатоличка црква прогласити за свог светитеља ратног злочинца и крвника Срба надбискупа геноцида Алојзија Степинца.
Сајт „Слободна Херцеговина“ је уз подршку завичајних удружења Херцеговаца који живе у Србији покренуо акцију „Подигнимо Пребиловце“ са жељом да се што пре заврши Храм Васкресења у Светим Пребиловцима. Прошле године је одржан скуп у Требињу на тему страдања у Херцеговини чији сте учесник били. Који су закључци са тог скупа?
– На скупу у Требињу који је био посвећен страдању Срба у Херцеговини од стране Хрвата и муслимана у току Другог светског рата говорено је о бројним зверствима у свим местима Хереговине. Истакнуто је да су геноциде против Срба организовали многи римокатолички бискупи и свештенство, католички активисти, крижари, часне сестре … Управо је објављен зборник реферата са тог састанка, на српском и на енглеском језику и прослеђен је у све земље света.
Постоји опасност да Срби у Херцеговини буду истребљени као у Хрватској, а да бројна стратишта попут Бивољег Брда буду сасвим заборављена. Република Србија сада не чини ништа да помогне српском народу у Херцеговини.
Јасни су мотиви забарушене истине о страдањима за време Титове владавине, али како објашњавате чињеницу да је данас херцеговачка јама Бивоље брдо сметлиште и да на то српска страна не реагује? Данас у Источној Херцеговини живи свега 65.000 становника, што је последица страдања у 20. веку. Да ли постоји опасност да и Херцеговину изгубимо?
– Комунистичка владавина у Југославији на чијем челу је био Хрват Јосип Броз била је погубна за српски народ. Херцеговина је сада део државе Босне и Херцеговине која се налази под надзором тзв. Међународне заједнице односно страних сила. Међународна заједница није пријатељ српског народа и жели да потчини Србе и стави их на располагање муслиманским властима. Постоји опасност да Срби у Херцеговини буду истребљени као у Хрватској, а да бројна стратишта попут Бивољег Брда буду сасвим заборављена. Република Србија сада не чини ништа да помогне српском народу у Херцеговини.
Стиче се утисак да многи не желе да се истина сазна, Да ли Ви као научник и данас доживљавате притиске због изношења података о нашим страдањима?
– Живим у Великој Британији, па слободно говорим и пишем. Све што говорим заснива се на чињеницама које су научно доказане. На мене нико у Британији не врши никакав притисак, а ако то што говорим и пишем се не свиђа властима у некој од држава насталих распарчавањем Југославије то је њихов проблем, а не мој. Ипак, и у тим земљама омладина и млади људи желе да сазнају истину и захвални су када могу да је чују.
Текст: Трифко Ћоровић; Фото: Слободна Херцеговина
Везане вијести:
ЧЕМУ ЈОШ ЈЕДНА КЊИГА О ЈАСЕНОВЦУ?
СРБОЉУБ ЖИВАНОВИЋ – Геноцид над Србима још увек траје!
Славко Голдштајн: Јасеновац се још прећуткује, распиривање ксенофобије против Срба је застрашујуће
One Response
Dobar dan gospodo,
Volio bih da znam da li je izvjestaj gospodoina doktora Zivkovica dostupan ili mu se izgubio svaki trag?
Svaka cast Gospodine Zivkovicu.
Pozdrav