Сингерових, као извора новости, сада није било. Њих су дјелимично замијенили Словенци који су становали у кући лугара Дане Шегића. Господин Станко је био професор, а госпођа Аница учитељица. Овдје нису били запослени. Углавном су се дружили са Трегнерима јер је Славко Трегнер био „повјереник” за кућу Шегића кад су му жена, кћи и млађи син отјерани у Србију (Дане и старији син Владо убијени су у Јадовну 1941. године). Словенци Поникварови носили су од Трегнера млијеко, а, како је Славко био у Културбунду, а брат му Вилим у гестаповцима, Трегнерови им нису били искрени кореспонденти. Тако су радо к нама навраћали, а један њихов син похађао је са мном четврти разред. Једном се с неким посвађао и у плачу рекао како их је Хитлер истјерао из куће. Нешто је и опсовао Хитлеру. Ја сам се плашио за њега, одмах сам то рекао мами, а она госпођи Аници. Изгледа да је тај детаљ потакао некакво повјерење.
< Дотјерују жене и дјецу са Козаре Садржај Све је више прича о партизанима >