Вероватно приморане скорим уласком у Европску униjу да наjзад почну да поштуjу сопствене законе, хрватске власти обjавиле су да ће у Вуковару, граду са скоро 35% Срба, у званичну употребу бити уведени српски jезик и српско писмо. (Према њиховом уставу, потребно jе да мањинско становништво броjи 30% од укупног броjа. У Вуковару jе према последњем попису из 2011.године живело 57,37% Хрвата и 34,87% Срба. Занимљив jе таj однос према попису из1990, када jе у Вуковару било 47,83% према 32,90 %Срба). Иако се, рецимо, кад jе реч о италиjанском jезику као службеном, коjим се без икаквих сметњи служи италиjанска мањина у Истри иако не испуњава постотак од 30%, у Вуковару су локални бранитељи и домољуби бурно негодовали када су дознали да се припрема увођење српског jезика и писма у званичну употребу.
Своjе огорчење нису крили ни пред камерама Хрватске телевизиjе, претећи да ће се одлучно супротставити намери да се ћирилично писмо нађе на уличним таблама и другим jавним местима њиховог града, пошто су ”Срби убиjали хрватске грађане и оставили Вуковар у рушевинама”. Неки су захтевали да се поново попише становништво Вуковара, тврдећи како jе наведени постотак Срба нетачан, други су негирали да се у Вуковару уопште говори српским jезиком, већ да сви у анкетама изjављуjу да говоре хрватским (како би се тек провели кад би поменули српски!), а посебно се истакла jедна гневна старица у поодмаклим годинама коjа jе пакосно узвикивала да “ћирилице нигда ни било у Вуковару (што можда баш и ниjе тачно) и да jе нигда неће ни бити!”
Ово jе, разуме се, само реаговање ”на прву лопту”. Озбиљниjа се тек припремаjу и, свакако ће подстаћи и окупити огорчене домољубе и бранитеље из читаве ”њихове лиjепе”. Главни “просвjед” заказан jе за други фебруар, када ће се у Вуковару одржати велики народни скуп на коме ће се од власти захтевати да повуку своjу “непромишљену и недостоjну одлуку” о увођењу у службену употребу српског jезика и писма, односно, да на њу прогласи мораториjум од двадесет година. Вероватно им таj временски период изгледа довољан да се преостали Срби преведу у католичку веру и постану Хрвати, чиме би одлука о званичноj употреби српског jезика и ћирилице постала потпуно беспредметна.
А сасвим недавно, обjављено jе да се на другом делу те исте Хрватске гради споменик “хрватскоj ћирилици”, или, како се наводи, “примарном хрватском писму до 15. века”. Готово у исто време, ХАЗУ jе у Загребу одржао “знанствени скуп jезикословаца”, “доказуjући” – без срама и стида – да jе ћирилица, у ствари, хрватско писмо, коjе jе, истина, током векова, неоправдано занемарено.
Што се тиче хрватских домољуба и бранитеља, коjи сада протестуjу у Вуковару и оних коjи се из свих краjева “њихове лиjепе” спремаjу да другог фебруара jош одлучниjе покажу шта мисле о увођењу српског jезика и писма у званичну употребу, они или никада нису чули за “хрватску ћирилицу”, или боље од своjих “знанственика” знаjу и осећаjу чиjе jе, заправо, писмо на коjе су толико алергични.
Извор: НСПМ
Везане виjести:
ХРВАТСКОЈ КЛЕПТОМАНИЈИ СЕ ТРЕБА САМО РУГАТИ
ПОКУШАЈ БРИСАЊА ИДЕНТИТЕТА ПРЕКОДРИНСКИХ СРБА
Борба за српски правопис и речник српског jезика
Хрватска ћирилица из Широког Бриjега
Латино и Методиjе (9) – Урбане легенде о техничкоj инфериорности ћирилице