arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

ДОКУМЕНТИ О ГЕНОЦИДУ НДХ-а НАД СРБИМА У ПРЕБИЛОВЦИМА

Изложба Пребиловци у Новом Саду

У Новом Саду jе отворена изложба „Пребиловци“, фактографско свjедочење о стравичном геноциду над Србима коjи jе у Другом свjетском рату починила Независна Држава Хрватска /НДХ/ над житељима малог доњехерцеговачког села Пребиловци у љето 1941. године.

Изложба, отоврена синоћ у Културном центру, прва jе такве врсте коjа се организуjе 73 године послиjе незапамћеног геноцида усташа НДХ над недужним српским народом у Пребиловцима.

Изложбу jе отворио Миленко Јахура, предсjедник Управног одбора /УО/ Српског националног друштва /СНД/ „Пребиловци“, чиjе jе сjедиште у Београду.

„Пребиловци су по размерама геноцида коjе су починиле усташе наjстрадалниjе село у Европи у Другом светском рату, а истовремено и jедно од четири наjстрадалниjа села у свету кад jе реч о том рату“, рекао jе Јахура, отвараjући изложбу.

Он jе навео да су, према званичним подацима, усташе НДХ, а наjвише Хрвати и муслимани из околних несрпских села, у љето 1941. године у Пребиловцима на монструозан начин побиле више од 800 стараца, жена и дjеце, као и тек рођених беба.

„Према подацима Државне комисиjе Федеративне Народне Републике Југославиjе /ФНРЈ/ из 1946. године, а на основу списка жртава, утврђено jе да jе у Пребиловцима у лето 1941. године страдало 850 Срба. У званичним извештаjима НДХ-а из септембра 1941. године дословно се наводи да су усташе побиле око 800 Срба и то стараца, жена и деце, као и деце у колевци“, каже Јахура.

Он jе навео да се у извjештаjу НДХ-а са много цинизма наводи да су усташе опљачкале све што се могло опљачкати у селу Пребиловци.

Јахура подсjећа да се страдање Срба у Пребиловцима наставило и 1992. године, али овог пута у режиjи Хрватске.

„У операциjи Хрватске Воjске под називом `Чагаљ`, коjом jе командовао Јанко Бобетко, уништене су све куће у Пребиловцима, православна црква, гробље, као и кости мученика из Другог светског рата. Страдало jе тада седам српских бораца, две старице као и десетак житеља околних села, чиjа jе jедина кривица била што су Срби. Последице тих злочина биле су стравичне, jер у Пребиловцима ниjе било никаквог живота пуних девет година“, рекао jе Јахура.

Он наглашава да се данас живот полагано, али сигурно враћа у Пребиловце, као и да село тренутно настањуjе 60 Срба, од коjих 15-торо дjеце и 20 младића млађих од 20 година.

„Градња нових кућа иде споро, али jе наjважниjе да jе скоро завршена обнова цркве у Пребиловцима. Надамо се да ће догодине у цркви бити положене кости пребиловачких мученика. Важно нам jе, такође, да су одлуком Светог архиjереjског синода СПЦ-а канонизоване све пребиловачке жртве“, рекао jе Јахура.

Један од аутора изложбе Предраг Лозо, студент Одсjека за историjу Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци, тврди да злочин усташа над Србима у Пребиловцима у научно-историjском смислу има све карактеристике геноцида.

„Према системском приступу коjи jе НДХ-а имала према злочину у Пребиловцима, па до дотад невиђене монструозности коjу су починиоци показивали у ликвидациjи своjих жртава, риjеч jе о класичном геноциду, како га jе дефинисала и окарактерисала историjска наука“, рекао jе Лозо на церемониjи отварања изложбе.

Лозо каже да за њега изложба значи да Срби, упркос условима у коjим су живjели jуче и данас, како и невиђеним притисцима, нису заборавили на жртве, не само у Пребиловцима, селу коjе jе парадигма српских страдања.

„Успомена на жртве геноцида коjи су починиле усташе у Пребиловцима показуjе такође да за Србе те жртве нису некаква ретроградна вриjедност, него вриjедност са коjом српски народ мора ући у будућност“, констатовао jе Лозо.

За другог аутора Изложбе Драгослава Илића, студента Одсjека за историjу бањалучког Филозофског факултета, она показуjе буђење српског народа, кад jе риjеч о односу према прошлости.

„Изложба о стравичном страдању Пребиловчана у Другом свjетском рату, као и оном из 1992. године, за мене недвосмислено указуjе на буђење српског народа кад jе риjеч о властитоj трагичноj прошлости. То jе истовремено и потврда да су Пребиловчани своjе жртве поставили у сам центар српске културе и показали како се мораjу памтити српске жртве не само у Другом свjетском рату“, рекао jе Илић.

Предсjедник Удружења грађана „Јадовно“ из Бањалуке Душан Басташић наjавио jе да ће изложба послиjе Новог Сада бити отворена у Београду.

„Изложба Пребиловци послиjе Новог Сада сели у Београд, а требало би да буде отворена у Руском дому. Надам се да ће изложба `Пребиловци` бити постављена и у бањалучком Банском двору, а послиjе и у многим градовима Републике Српске, Србиjе, као и иностранства. Жеља свих нас jе да се Републици Српскоj, Србиjи, Европи, па и свиjету обjелодани пуна истина о геноциду коjи jе НДХ починила над недужним српским народом у Другом свjетском рату“, навео jе Басташић.

На церемониjи отварања изложбе „Пребиловци“ окупљенима се обратио замjеник предсjедник Скупштине града Новог Сада Мирослав Илић риjечима да jе порицање и прећуткивање злочина, што се данас чини из поjединих кругова, завршна фаза геноцида и опомена српском народу да га никад не заборави.

„Заборав геноцида у Пребиловцима носи у себи опасност и од заборава властитог идентитета“, констатовао jе Илић.

Отварању изложбе присуствовао jе и 84-годишњи Павле Булут, jедан од троjе преживjелих Пребиловчана, а осим њега у препуноj сали клуба „Трибина младих“ Културног центра било jе много људи из циjеле Воjводине, пориjеклом из Републике Српске и Хрватске.

Изложба са око 300 фотографиjа и документа о геноциду у Пребиловцима биће постављена до 24. новембра.

Осим што jе финансиjски подржао, новосадски Културни центар, заjедно са Удружењем „Јадовно“, био jе и организатор премиjерне Изложбе „Пребиловци“ у Новом Саду.

Извор: http://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat_novo/2014/srna.png

Везане виjести:

ИЗЛОЖБА ПРЕБИЛОВЦИ У НОВОМ САДУ

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Влак за Бајмок

Камо ћемо? Па опет у вагон. Марвени, дакако! Слика уобичајена – пећ гори,

Чекамо влак за Бају

Коначно звижди, фућка локомотива. Почиње граја, гласно се разговара… Мотам цераду, а она

У Печуху смо

„Дижите се и износите ствари“, огласи се Стево. Све смо изнијели и поредали

У вагону за Печух

Све је тако потрајало до оног дана кад Стево рече: „Данас, негдје предвечер,

У топлој кући

„Ајмо, на посао, да дјеца не чекају“, нареди Јошко. Дошли смо до дворишта

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​