Dokle da nam zabranjuju da pevamo srpske pesme u Srbiji?

Sinoć je na televiziji Pink u emisiji „Farma“ Semir, musliman iz Raške oblasti, napao jednu pevačicu i uz povike „Alahu ekber“ pretio joj da će da je ubije i da će joj silovati decu jer je ona pevala himnu Srbije, „Bože pravde“. Da se ovo desilo u SAD, Rusiji ili pak Hrvatskoj taj koji je pretio završio bi na dugogodišnjoj robiji.

Kako je moguće da je provokacija za državljanina Srbije himna te iste države? Kako je moguće da Srbi imaju najmanja prava u svojoj državi? I kako je moguće da neko pesme posvećene slavnim precima i Bogu, u koga većina Srba veruje, smatra uvredom zbog koje treba da ubije?

Ovo što se sinoć desilo ne može da čudi jer u Srbiji svi imaju veća prava nego Srbi. Ako ste Srbin u Srbiji to je najveći greh. Ako poštujete svoju tradiciju, veru i slavite svoje heroje odmah će vas proglasiti za šovinistu i monstruma. To nije slučajno jer je cilj da se razbije duh naših predaka koji je u nas usađen. Uspeli su taj duh da razbiju velikom broju ljudi ali ne svima, ne većini. To pokušavaju još od 1945. godine pa do sada, izuzimajući period 90-ih godina. Pokušavaju da nas unište kao narod, da nam unište nacionalni ponos i da nas konačno zbišu sa lica zemlje, a to se radi na tri načina:

Prvi način je asimilacija. Asimilicija je fenomen kada se jedna grupa (narod) integriše i usvoji običaje druge grupe. To se kod nas uveliko radi, a kao dokaz toga pogledajte ulice Beograda, Novog Sada, Niša… Nisu li ljudi masovno počeli da liče na Zapadnjake? Nisu li počeli da slave praznike drugih vera kao što su „sv.Valentinovo“ (dan zaljubljenih) koji je katolički praznik ili „Noć veštica“? Nisu li počeli da usvajaju moralne vrednosti koje nisu moralne vrednosti naše vere i našega naroda? Ne poziva li nas premijer ove države da usvojimo Veberov protestanizam iako smo pravoslavci?

Drugi način je pravljenje novih naroda od jednog te istog naroda. To se na našem slučaju vidi odlično. Od srpskog naroda su napravili i Hrvate (pravi Hrvati su velika manjina u današnjnoj Hrvatskoj), Bošnjake (Srbi muslimanske veroispovesti), Crnogorce, Makednoce.

Treći način je ubijanje. Kada ne prođe asimilacija na red dolazi ubijanje, a to smo gledali, samo u prošlom veku, u više navrata. Od 1914. do 1918. godine ivršen je genocid nad Srbima kada su i napravljeni prvi koncentracioni logori, od 1941. do 1945. godine ubijali su nas masovno u koncentracionim logorima, bacali nas u jame, klali i streljali, a sve se to ponovilo i 90-ih godina, a na sve to su nas i bombardovali osiromašenim uranijom. Nemojte misliti da nas neće ponovo napasti, teren za to se priprema.

Srbi stanite u odbranu svoje otadžbine, grobova svojih predaka, stanite u odbranu onoga za šta su naši dedovi živote polagali. Stanite braćo u odbranu svoje rodne grude i svog nacionalnog identiteta ili polako stanite u red i čekajte da budete zaklani.

Piše: Ilija Vuksanović

Izvor: SRBIN.INFO