fbpx

Специјални изасланик предсједника Србије за питања несталих Веран Матић најавио је да ће до краја године бити индентификовани посмртни остаци двадесетак Срба страдалих у Хрватској током сукоба 1990-их година.

Фото: РТС

„Породице двадесетак српских жртава могу присуствовати идентификацији и после ДНК потврде подударања података преузети посмртне остатке својих најдражих“, рекао је Матић за „Вечерње новости“.

Он је навео да је још двадесетак тијела ексхумираних у посљедњих мјесец дана из 76 познатих гробних мјеста допремљено на идентификацију.

Матић каже да има врло пристојну сарадњу са хрватском Комисијом за нестале, али да његов колега Ивица Вркић нема сарадњу са Управом за заточене и нестале, јер помоћник министра ратних ветерана Стјепан Сучић не признаје институцију специјалних изасланика.

„Потребна је сарадња обе стране“, нагласио је Матић и навео да је у току рад на петом издању књиге несталих на простору Хрватске, уз сагласност двије стране, те да је потребно у једној бази прикупити све што о несталима имају српске службе, Хрватска и Хаг.

Он је указао на то да је посао обиман, а да сви случајеви несталих нису пријављени по моделу Међународног комитета Црвеног крста са давањем узорака за ДНК анализу, те ће зато морати да се направи велика кампања за пријављивање што већег броја несталих, са свим подацима и узорцима ДНК.

„Важно је да се са српске стране лоцирају сва места на којима би могла бити тела убијених. Свако давање података мора бити друштвено подржано консензусом, морају се повећати капацитети оних који се овим баве и утврдити чињенице о Вуковару и акцији `Олуја` који носе навећи број несталих“, рекао је Матић.

„Вечерње новости“ наводе да је идентификација успорена и да се годишње идентификују посмртни остаци највише 50 жртава, док се у хрватском Заводу за судску медицину налази више од 900 тијела Срба страдалих у рату 1990-их година.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Отпочела ексхумација Срба страдалих у „Олуји“

Веритас: У Хрватској мук о ексхумацији Срба са гробља у Задру

Почела ексхумација Српских жртава у Карловачкој жупанији

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *