ЂУРИЋ: ФРАНЦЕТИЋЕВИ ЗЛОЧИНИ ЈОШ НИСУ ИСТРАЖЕНИ

Вршилац дужности директора Музеjа жртава геноцида из Београда Вељко Ђурић рекао jе да злочини коjе jе починила усташка легиjа Јуре Францетића jош нису истражени.

Ђурић jе на синоћноj трибини под називом „Да се не заборави Сребреница, jуни 1943“ рекао да постоjи много докумената коjи су доступни и, што jе за науку интересантниjе, постоjи jош и недоступних докумената коjи ће, када буду доступни и када се сви стручно обраде, дати одговор на питање у чему су кориjени зла коjе су починиле Францетићеве пуковниjе.

Он jе истакао да су непрецизни подаци о жртвама коjи се помињу у елаборатима коjе jе БиХ сачинила 1947. године о Францетићевим злочинима, као и подаци коjе jе држава Југославиjа 1964. године сачинила пописом жртава Другог свjетског рата, међу коjе нису уврштене жртве из породица чиjи су чланови били у воjскама супротстављеним партизанима.

Ђурић jе упозорио да се често помињу броjке о страдалима у ратовима, али да jе то незахвално jер су подаци непровjерени и када се упореде различити извори и документи дође се до потпуно другачиjих података о цифрама.

„Свjедочења судионика и очевидаца одређених историjских догађаjа су веома поуздана, али када су у питању броjеви настрадалих, та свjедочења не могу бити сигурни докази“, тврди Ђурић и истиче да су Францетићеви легионари убиjали све што jе српско с намjером да етнички од Срба очисте простор БиХ до Дрине.

Према Ђурићевим риjечима, истраживање ових тема било jе недопустиво у прошлом ситему због политике „братства и jединства“, jер би истина анулирала „заслуге“ многима коjи су били на власти.

„Тек када jе `земља проговорила` и када jе почело ексхумирање српских костиjу из многих jама, почело jе озбиљниjе истраживање злочина коjе су усташе починиле над српским народом у источноj Босни“, рекао jе Ђурић и додао да треба прикупити усташка, њемачака, четничка и партизанска документа да би се потпуно истражила ова тема и кориjени Францетићевих злочина.

Књижевник Момир Крсмановић jе преживио усташка клања око Рогатице и Вишеграда 1941. и 1942. године, када су му заклани маjка и брат.

Он jе циjели живот посветио истраживању и писању о усташким злочинима над српским цивилима у источноj Босни и о томе jе написао двадесетак књига са документима коjе jе прикупио од преживjелих.

Крсмановић посjедуjе огромну документациjу са именима неколико хиљада убиjених српских цивила у налетима усташких легиjа на ово подручjе коjи су намjеравали да загосподаре простором до Дрине и да она буде граница такозване Независне Државе Хрватске.

„Имао сам девет година 1941. године када смо побjегли од усташа у збjег у вртаче на Сjемећу између Рогатице и Вишеграда. Тада су ми убили маjку и брата, а jа сам преживио скривен у смреки. У збjегу jе било српско становништво из неколико српских села. Све су усташе побиле и само риjетки су се успjели извући из обруча или сакрити у смрекама и вртачама“, присjећа се Крсмановић.

Он каже да су усташе-муслимани из сусjедних села убиjали српске цивиле и да jе његову маjку убио комшиjа Осман Шишић са коjим им jе земља граничила.

Крсмановић додаjе да jе заклано много жена, дjеце и стараца, те да су се након покоља, сви преживjели из тог збjега окупили у jедну кућу коjа ниjе изгорjела.

Каже да jе хтио тужити тог Шишића коjи му jе заклао маjку и брата, али да Српкиње коjе су преживjеле, а биле су очевици клања, нису смjеле да свjедоче због приjетњи представника тадашње власти и режима.

Крсмановић каже да jе забрањивано штампање његових књига и да су генерали ЈНА наjвише оспоравали то што jе писао, jер се то ниjе слагало са њиховим представљањем историjских чињеница.

Он jе говорио о Францетићевим нападима и етничком чишћењу источне Босне и покољима на Дрини код Скелана, Старом Броду и Милошевићима код Вишеграда и о хиљадама закланих, убиjених и у Дрину бачених српских цивила од Олова, Сокоца, Рогатице, Хан Пиjеска, Пала, Шековића…

„Дjевоjке су се хватале за косе и руке и у групама скакале у мутну набуjалу Дрину да избjегну обешчашћивање и клање. И након рата, партизанске власти наставиле су прогон српског народа овог краjа и познато jе да jе у зеничком затвору 1947. године било 3.000 дjевоjака и млађих жена из ових краjева“, изнио jе податак оваj преживjели свjедок тих злочина коjи су оставили дубоке ране у његовоj души и циjели живот jе посветио истраживању и доказивању истине о усташким злочинима над српским народом.

Он тврди да су усташе и домаћи муслимани као њихове слуге убили више од 6.000 Срба 1942. године приликом Францетићеве офанзиве ка Дрини.

О страдању Срба у Сребреници и Залазjу другог и трећег дана Троjчиндана 1943. године говорио jе Милош Николић, чиjи jе дjед Јово са снаjом и jедном петочланом jевреjском породицом убиjен у своjоj кући приликом тог напада.

За та два дана убиjено jе више од 250 српских цивила из Сребренице и околних села, међу коjима чак 45 чланова породице Ракић са Залазjа.

Ова свjедочења биће штампана у зборнику о страдањима 2.262 српских цивила Сребреничког среза, међу коjима 430 дjеце, од Францетићевих и домаћих усташа у Другом свjетском рату, а за коjе никада нико ниjе одговарао.

Приjе почетка вечерашње трибине приказан jе филм о свjедочењима преживjелих о покољу у Старом Броду и Милошевићима код Вишеграда 1942. године.

Организатор трибине били су Православна црквена општина Сребреница и Музеj жртава геноцида из Београда.

Извор:

Везане виjести:

НАДГРОБНА ПЛОЧА ЗА ЖРТВЕ УСТАШКИХ ЗЛОЧИНА – Jadovno …

Залазjе- српске жртве нико не примjећуjе – Jadovno 1941.

Злочин у Старом Броду – Покољ 6000 Срба на Дрини 1942 …