Дјеца нијесу крива

Упркос свему што jе доживио, упркос силним невиним жртвама и страхотама истребљења кроз коjе jе прошао, српски народ у ливањском краjу jе ипак остао вjеран светом завjету: ко тебе каменом, ти њега хљебом. Одрекао се освете, одрекао се закона зуб за зуб, главу за главу, одрекао чак и клетви и грких риjечи и смогао снаге за опрост.

Можда jе у том погледу за илустрациjу наjупечатљивиjи проглас хрватском народу из 1944. године када jе почело свођење ратних рачуна и утврђивање колико jе ко окрвавио руке. Пошто у том прогласу има нешто свевремње, ваља га цитирати у цjелини:

                             НАРОДИМА ХРВАТСКЕ

                   Дошло jе вриjеме да поднесу заслужену казну сви они коjи су нашу земљу у овом рату залили невином крвљу и запалили наше домове и насеља. Хтjели су наш народ истриjебити и уништити, а сада ће им таj исти народ судити.

                   Ниjедно злодjело фашистичких злотвора и њихових слуга не смиjе остати некажњено.

                   Да бисмо злотворе привели заслуженоj казни, основане су посебне комисиjе за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача по опћинама, котаревима, окрузима, све до ЗАВНОХ-а и АВНОЈ-а. Ове комисиjе ће сакупити податке и предати их народном суду коjи ће злочинцима судити.

                   Сви грађани треба да помогну комисиjу и народну власт у том послу.Дужност jе и право сваког грађанина да комисиjи достави све што зна о злочину без обзира на то да ли се ради о петоколонашком раду неприjатеља приjе саме окупациjе или о злочинима почињеним за вриjеме окупациjе.

                   Треба приjавити сваки злочин, свако злостављање, сваки прогон наших грађана, свако убиство, тjелесну повреду, отимачину, паљевину, уништавање, оштећење, свако ограничавање слободе, расељавање, сваку сарадњу са неприjатељем, сваки рад противу народа у његовоj борби за слободу. По томе ће се злочинцима судити. То ће бити темељ за устаановљење ратне штете.

                   Ми нисмо заборавили оно што нам jе неприjатељ учинио, нисмо заборавили патње и боли што их jе нанио нашим насељима и међу нашим народима. Нисмо заборавили масовне гробове наших жртава, наше попаљене, опљачкане и разорене домове, нашу убиjену дjецу, жене, старце и нашу браћу у мужевноj доби коjи траже да казнимо злочинце.

                   НЕ ЗАБОРАВИ! Наш народ кажњава злочинце, паликуће, убоjице и све њихове помагаче. Праведни нека се не боjе! Ни дjеца наjкрвавиjег кољача не могу одговарати за злодjела свога оца. За то одговараjу само кољачи. Наш jе народ сувише много пропатио да би се светио на невинима.

                   На свима нама jе данас да покажемо злочинцима да сва злодjела памтимо, да ништа нисмо заборавили и да нећемо никада заборавити.

Жртве у jамама и безданима траже праведну казну!

Сjетите се спаљених домова!

Мислите на гробове невиних жртава!

Сjетите се поклане дjеце!

Не заборавите на страхоте логора!

Сjетите се Јасеновца, Старе Градишке, Јадовна, Благаjа и глинске цркве!

 Пред суд с оскрвнитељима наших народних светиња!

Некажњени злочинац jе вjешита опасност!

Приjављуjте почињене злочине!

Приjављуjте починитеље злочина над народом!

Приjављуjте злочине окупатора и њихових помагача!

Народ ће сам судити своjим изродима!

Само злочинци одговараjу за своjа недjела!

Не заборављамо клања и насиља над нашим народом!

Не заборавите жртве загребачког „Синг-синга”, усташке надзорне службе, Савске цесте и осталих усташких мучилишта!

Злочинце пред народни суд!

Деца кољача нису одговорна за злодjела свога оца!

Казнимо злочинце због наших потомака!

Никакве самилости према убицама наше дjеце!

Невине породице не одговараjу за злочине своjих чланова!

Тко љуби домовину, таj мрзи издаjицу!

Прд суд с кољачима!!!

                                      Смрт фашизму — Слобода народу!

9. руjна 1944.

ЗЕМАЉСКА КОМИСИЈА ЗА УТВРЂИВАЊЕ ЗЛОЧИНА

ОКУПАТОРА И ЊИХОВИХ ПОМАГАЧА

Захваљуjући доброти аутора, пренесено из књиге:
Будо Симоновић: „Огњена Мариjа Ливањска“

 Књига jе посвећена усташким покољима над Србима у Ливну и околини, односно у селима на рубу Ливањског поља, почињеним у прољеће и љето 1941. године, а поновљеним и у наjновиjим ратним сукобима на том подручjу, посебно током 1992. и 1993. године. То jе прича о 1587 жртава, претежно дjеце и неjачи, мучених и на наjзверскиjи начин побиjених на губилиштима у околини Ливна. О томе говоре преживjели са тих губилишта, посебно преживjели из неколико jама, чиjе jе казивање своjевремено инспирисало и Ивана Горана Ковачића да напише своjу гласовиту поему „Јама“. О томе говоре не само Срби, жртве усташког геноцида, него и броjни иновjерци – Хрвати и Муслимани, часни и честити људи коjи у тим љутим временима, како 1941. тако и деведесетих година прошлог виjека, нису гледали ко се како крсти и шта jе коме на глави. Књига jе стога страшно свjедочанство о злу, оптужба за сва времена, али и траjни документ о величаjним примjерима добротворства и жртвовања човjека за човjека. Издавач књиге „Огњена Мариjа Ливањска“ (четврто допуњено и проширено издање) jе компаниjа „Nidda Verlag GmbH“, односно „Вести“, наjтиражниjа дневна новина у диjаспори.
Биографски подаци о аутору:

Рођен у селу  Осреци – Манастир Морача, 15. октобра 1945. године. Завршио Филолошки факултет у Београду, групу за српскохрватски jезик и jугословенску књижевност. Три године потом радио као професор у гимназиjи „Слободан Принцип – Сељо у Сокоцу на Романиjи, а онда се посветио новинарству (почео у сараjевском „Ослобођењу“, затим у ТАНЈУГ-у, „Политици Експрес“, „Илустрованоj Политици“, „Политици“ и сада у Франкфуртским „Вестима“).
До сада обjављене књиге:
– „МИЈАТ И МОЈСИЈЕ“ (1988).
– „ДО СМРТИ И НАТРАГ“ (1988),
– „ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА“ (три издања од 1991. до 1997),
– „НЕДОХОДУ У ПОХОДЕ“ (1994),
– „ЗЕКО МАЛИ“ (три издања од 1997. до 2001),
– „ЖИВОТ НА СЕДАМ ЖИЦА“  (1998),
– „НИКАД КРАЈА ТАМНИЦАМА“ (2002),
– „ЗАДУЖБИНА ПАТРИЈАРХА И ВЕЗИРА“ (2006),
– „РИЈЕЧ СКУПЉА ОД ЖИВОТА“ (2006).
Приредио и зборник „125 ГОДИНА НОВИНАРСТВА И 50 ГОДИНА УДРУЖЕЊА НОВИНАРА ЦРНЕ ГОРЕ“ (1996. године).

Везане виjести:

Промоциjа књиге „Огњена Мариjа Ливањска“ у Храму Светог Трифуна у Београду

РТРС – ПЕЧАТ – 20. октобар 2011. – Репортажа о страдању Срба 1941. у jами Равни Долац, Ливањско поље

СЛУЖЕН ПАРАСТОС СРБИМА БАЧЕНИМ У ЈАМУ РАВНИ ДОЛАЦ

Промоциjа књиге „ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА“ у Светосавском културном клубу у Бања Луци