Десница, па шта

Шта је то Србима донела и дала европска левица, па да страхују од продора европске деснице, као што сугеришу неки у Београду?

Уз српску чељад спремну да на невиђено, само на основу сопствених жеља, портрет Доналда Трампа окачи о зид, поред иконе свеца заштитника, у Србији (Београду пре свега) ево имамо и дружину која телали около упозоравајући на велико зло које се, тврде, спрема Европи. Њихова теорија каже да ће избор Трампа за председника Америке оснажити радикалну десницу у, шта знам, Француској, Шведској, Аустрији, Немачкој… а то, веле, добра неће донети, опасно је чак и по куглу земаљску, јер ће те снаге, каже њихово учење, још више оснажити Путина, што додатно не ваља. Да не спомињемо Ле Пенову, која би (од тога посебно страхују) могла да замени Оланда на месту председника Француске.

Откуда ово? Зар је могуће да у Београду још има људи који мисле да је за Србију добро оно што смо доскора имали у Белој кући, и што још имамо по кључним европским државама?

Шта је Србима донела и дала европска левица, шта год то значило, па британски лабуристи, разни борци за људска и социјална права? Неправду сваке врсте, санкције, изолацију, медијско сатанизовање, бомбардовање, територијално комадање.

Зар смо заборавили шта су нам у медијском смислу, а то се прелило на политички и војни план, скоро две деценије приређивали чланови такозваног француског филозофског круга, све сами левичари, Бернар Анри Леви, Ален Финкелкрот, Бернар Кушнер.

Постоји ли неки медиј у Европи, близак левици, почев од немачког „Франкфуртер рундшауа“, који у Србима није видео фашисте, нацисте, масовне убице, народ недостојан минимума поштовања?

Како се зове иоле познатији европски левичар који је деведесетих, богами и након тога, стао у одбрану Срба и Србије. Макар од медијских лажи? Нема га, такав не постоји.

Па због чега би се онда Срби бринули за могући развој догађаја у Европи, тачније, због снажнијег и све извеснијег продора деснице, тим пре што је горе описана левица и за своје земље, народ, била тек маска на лицу крајње корумпираног естаблишмента у служби бруталног капитализма.

Одавно је политичка подела на левицу и десницу изгубила сваки смисао, не само у Србији, па је за службени и неслужбени Београд најбоље да гледа од кога може да има користи, односно да нема штету. Са овима који кормиларе Америком и Европом последњих 25 година, носили смо крваве гаће. Свака промена која ће те и такве снаге – пре свега овде у Европи – бар потиснути у други план, ако не и сасвим одувати, Србима и Србији представља добитак. Ако је то и десница, па шта.

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести: Ратко Дмитровић