fbpx
Ж | Ž

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

ДЕЛОВАЊЕ САВЕЗА ДОБРОВОЉАЦА У ДУБРОВНИКУ

Marzan.jpgО страдању дубровачких Срба од обjаве рата Србиjи 1914. у листу Дубровник :  „Још приjе него jе званично рат био обjављен, подузела су се поjединачна и скупа хапшења свих искрених народних људи, коjи су и  по свом друштвеном положаjу и по свом патриотском раду уживали углед у народу.

У прогонима коjе су власти проти њима предузеле узели су отворено и без зазора учешћа и лоше слуге горег господара, од коjих нам jе пок. Аустриjа намрла приличан броj и коjи и дан данас кукаjу за њом и понекад циjене да им се пружа прилика да обнове 1914 годину.”  Прегаоци  из  Дубровника  спроведени су  у тамницу у Шибеник. Као носиоци  великосрпског покрета предати су као таоци воjничким заповjедницима. Приликом укрцавања на брод у грушкоj луци руља jе по хрватско-клерикалном листу у Дубровнику „Права  Црвена Хрватска” викала : „ …у море с њима,  утопите их, доље Бона, … доље Србиjа, живjела Аустриjа, живjела Хрватска, живjела воjска”. Иста руља се окупила пред општинском зградом на  вест да jе општина распуштена кличући : „Тако треба ! Више jе вриjеме ! Нећемо да с нама Срби заповиjедаjу! Доље српска застава!” Одстрањени су сви натписи и табле писане ћирилицом као и стегови у боjама српске заставе на српским друштвима. Руља jе са одобравањем гледала скидање натписа. На лажну вест да су Црногорци провалили на Груду  и да маршираjу на Дубровник 9. августа 1914. међу аустриjским присталицама у Дубровнику настала jе паника. Марин Папи, посjедник из Комолца био jе ухапшен и са осталим првацима Србима дубровачким превезен у Шибеник, па у Задар, гдjе jе дуже био затворен у тамницама и као талац.  (1)

У Дубровнику 1920. окупило се око 700 добровољаца из Америке, коjи су испунивши своjу дужност, чекали да се врате предратним пословима у Америку. Један од њих био jе Јован Шумановић из Сотонића, Соколска жупа Цетиње. Као добровољац из Америке дошао jе у воjску 1918. Пре повратка у Америку добио jе Обjаву да jе разрешен од воjне дужности 23. фебруара 1920. у Дубровнику. Дубровник се 23. фебруара 1920, у име jугословенске отаџбине, опростио са jунацима на наjсвечаниjи начин, уз пуно учешће воjске, општине и грађанства. Добровољачка поворка окупила се испред Царинарнице (Спонзе), у коjоj jе на првом спрату била Соколана. Свечана поворка школске омладине, сокола, корпорациjа са своjим заставама, с музиком на челу, уз свирку и урнебесно клицање, допратила jе борце за част и слободу до грушке луке, до пароброда.(2)

Југословенски академски клуб у Дубровнику поставио jе 1923. спомен-плочу дубровачким  добровољцима, палим у борби за ослобођење и уjедињење. Априла 1941. спомен плочу палим добровољцима усташка троjка залила jе црним мастилом, скинула, разбила, пренела кроз град и уништила.

Пред заветном црквом Светог Влаха у Дубровнику, 13 новембра 1928. развиjена jе застава добровољаца. Застави jе кумовао краљ Александар I. Среска организациjа Савеза добровољаца у Дубровнику извршила jе посвету своjе заставе коjу су даровале госпође града Дубровника. Застава jе била државна тробоjка облика и величине воjничке заставе. С  jедне стране био jе натпис : „Вjером у Бога, за Краља и Отаџбину”, а са друге стране: „Савез добровољаца-Дубровник”. Истог дана Одбор у Дубровнику открио jе  спомен-плочу, на спомен 10-годишњице уласка српске воjске у Дубровник, а у непосредноj близини споменика краља Петра.(3)

Редовна ГС СО ратних добровољаца у Дубровнику одржана jе 24.jануара 1929. У Управи 1929. били су: Ристо Шуковић, председник; Вељко Коjић, потпредседник; професор Оскар Марчић, секретар; Милан Арански, благаjник. Чланови: Станко Гучић, Илиjа Зорић, Јово Лоjпур и Петар Лазовић. Краљ Александар jе 4.октобра 1931. подарио заставу Савезу ратних добровољаца на игралишту „Југославиjе” у Београду. Добровољци су били у народноj ношњи (црногорскоj, бокељскоj, …). Међу заставама месних добровољачких организациjа била jе застава добровољаца из Дубровника. За председника Савеза добровољаца у Дубровнику више пута jе биран судиjа Окружног суда Јозо Луjак, потпредсjедник Удружења резервних официра и ратника. На  скупштини ратних добровољаца у Дубровнику, одржаноj 8.3.1936. године за председника изабран jе Бранко С. Радонић, кроjач.(4)

Пригодом 20-годишњице смрти Милана Срзентића и кап. Филипа Хаџиjе, Соколско друштво Дубровник приредило им jе 1934. свечани помен са опиjелом у цркви св. Влаха и парастосом у православноj цркви св. Благовештења. (5)  Капетан Милан Срзентић био jе пре Првог светског рата предњак Српског сокола ,,Душан Силни” у Дубровнику. Приликом стрељања у херцегновскоj утврди Шпањоли септембра 1914. Милан Срзентић стргнуо jе мараму и са руком на срцу довикнуо : ,,Овако Србин умире ! … Живjела Србиjа”.   Од истог плотуна пао jе тога дана и његов стариjи друг капетан Филип Хаџиjа из Оребића на Пељешцу. У дворишту грушке домобранске касарне обешен jе Милош Маржан као ,,примjер Дубровнику” 1914. Члан Српског Сокола Душан Силни Васо Милишић спемао се на бjегство према српскоj граници, када су га издали неки ,,другови”. Стрељан jе у 10. априла 1915. у Леденицама (Кривошиjе). Умро jе са покликом : ,,Живио Краљ Петар! Живjела Србиjа!”. (6) Двадесетогодишњица  Уjедињења 1938. у Дубровнику  обележена jе постављањем спомен-плоче соколским борцима стрељаним у Боки Которскоj 1914/15. : Филипу кап. Хаџиjи, Васи Милишићу и Милану Срзентићу.  После свечаног дефилеа воjске, морнарице, многоброjних чланова „Нове Југославиjе“ и соколских чета  са заставама  а чете Орашац и са своjом музиком откривена jе свечано спомен-плоча соколима, палим за част и величину Отаџбине, међу градским вратима од Пила.(7)  У Будви, родном мjесту Милана Срзентића уз прославу Дана Уjедињења, 1 децембра 1939, подигнута jе спомен-плоча кап. Милану Срзентићу. Спомен-плочу подигли су будвански Соколи. (8)

У Официрском дому у Дубровнику одржана jе априла 1938. скупштина  пододбора Удружења резервних  официра и ратника.   На њоj jе изабрана нова управа и то : председник Луjак Јосип, судиjа; подпредседник Спавенти Јерко, секретар Сурић Јосип, благаjник  Мурати Стиjепо.  У  одбор су ушли jош Белоти Мишко, Бубало др Бранко, Бурина Сафет, Ђакони Михаjло, Икић Јордан, Лучић Влахо, Свилокос др. Иво и Жишка Франо.  Из поднесених извештаjа констатовао се напредак друштва.  Изабран jе Надзорни одбор чиjи jе предсjедник био кап. Иво Хаџиjа  и Суд части. (9)

Резервни официри били су одликовани 1938. и то бивши предсjедник удружења Јордан Илкић орденом Југословенске круне IV степена, Јосип Луjак орденом св. Саве V степена ,  Спавенти Јерко, др. Анселм Скриванић, Иван Густетић и Влахо Лучић златним медаљама за воjничке врлине. (10)

Удружење резервних  официра и ратника прославило jе своjу крсну славу 15 септембра 1938. свечаном сjедницом коjоj су присуствовали делегати Савеза добровољаца, Удружења Ратних Инвалида и Соколског друштва и бригадни генерал М. Вуковић, командант мjеста. Сjедницу jе отворио председник пододбора Јосип Луjак, коjи jе у свом говору истакао важност солунског фронта и борбе коjе су се на њему водиле. Истакао jе улогу српске воjске коjоj иде заслуга за пробоj фронта. Командант мjеста Вуковић захвалио се у име воjске на признању, истакао jе улогу и важност резервних официра, честитао славу и пожелео напредак Удружењу. Воjни лист од 6.септембра 1938. донео jе указ о унапређењу резервних официра и то : Иван Чижек, кап. Иван Хаџиjа, Јерко Спавенти, Јосип Сурић, Звонимир Гоић у чин поручника боjног брода II класе,  Влахо В. Лучић у чин пешадиjског поручника.(11) Годишњи збор пододбора Удружења резервних  официра и ратника одржан jе краjем априла 1938. Изабрана jе нова управа : председник Јозо Луjак, подпредседник Спавенти Јерко,  секретар Сурић Јосип,  благаjник  Мурати Стиjепо; чланови Нико кап. Бауле, др Бранко Бубало, професор Сафет Бурина, Икић Јордан,Ђакони Михаjло, Лучић Влахо, др. Иво Свилокос и Жишка Франо.   Надзорни одбор  предсjедник кап. Иво Хаџиjа, чланови : Петар Радоничић, Антун Корчуланин, др. Луко Дражић, Мирко Мандић и  др. Анселмо Шкриванић. Суд части: председник  др. Карло Дешковић, чланови Светозар Барбић, др. Јозо  А. Дражић, др. Нико Перушина, Коломан Мрзљак. (12)

На Бадњи дан 1939.преминуо jе у Дубровнику, у кругу своjе породице, Ристо Шуковић. Био jе добровољац, носилац Албанске споменице, Ордена Св.Саве V степена, Дамлова Ордена V-ог степена, златне и сребрне медаље за ревносну службу Крста Милосрђа итд. У листу ,,Дубровник” истакнуто jе да jе  Ристо Шуковић био маркантна личност међу  грађанима Дубровника. У доба пре Првог светског рата, као члан дубровачке српске омладине, издваjао се своjим темпераментом, пуним патриотског жара и спемности да се жртвуjе  за  своjе идеjе. Никакав омладински подухват ниjе био извршен а да Ристо  Шуковић ниjе учествовао у њему. У листу ,,Дубровник” истакнуто jе : ,,Свакако његов национални рад чини част напредном српском елементу у овим краjевима. У вриjеме рата за народно ослобођење и уjедињење пок.  Шуковић заносно jе ступио у редове ослободилачке српске воjске. До задњега часа остао jе вjеран завjетноj мисли народа из коjега jе изникао. Рођен и одгоjен у Дубровнику, пок. Ристо искрено jе волио своj град и све оно што jе било велико и свето у његовоj славноj прошлости. Имао jе разумиjевања за све наше дубровачке и националне акциjе коjе jе несебично помагао. Осjећао jе за слабиjе и невољне као мало коjи имућник данашњег времена …”. Непрегледно мноштво Дубровчана без разлике вjере и партиjе испратило га jе до гробља. Након опиjела у цркви на Бонинову, др. Иво Бианки jе у име Дубровачког Радничког Друштва одржао говор у коме се истиче : ,, … Али стара гарда увиjек нам jе служила за примjер како се служи идеалима старог националног Дубровника. А  Ристо Шуковић био jе од дjетинства ученик те старе гарде, њезин одушевљени пионир и првоборац. Стаjао jе у редовима првих и био jе jедан од наjбољих.  Ристо Шуковић, стопостотни православац и Србин, саосjећао jе са нама у свему што jе давало печат дубровачкоj души, култури Св. Влаха и вjери у непобедиве снаге нашег Пиемонта.  Ристо Шуковић био jе некомпромисан, али частан борац надасве човjекољубив, прост и онакав каквог га jе земља  дала, али искрен и до сржи поштен.” На гроб Риста Шуковића положени су виjенци  „Дубровачког Радничког Друштва”, „Савеза Добровољаца”, Југословенске Радикалне Заjеднице, Ангелине и Ива Билишков, Тома Кнежевића и Симеона Портолана. (13)

У Дубровнику jе у међуратном периду деловала Среска организациjа Савеза Добровољаца коjа jе заjедно са Удружењем резервних официра и ратника и Соколским друштвом Дубровник  неговала ослободилачке традициjе српске воjске.

 

 

 

Саша Недељковић

члан Научног друштва за историjу здравствене културе Србиjе

Напомене :

1. Јовица Перовић, „Успомени Марина Папи, посjедника из Комолца (Риjека дубровачка),стр.23, Дубровник”, бр. 47, 26 новембра 1938, Дубровник; „Након 25 година”, бр. 30, „Дубровник”, 29 jула 1939, стр. 4; Пред 25 година”, Ј.П. Бjежаниjа у Дубровнику августа 1914.”, Одстрањене ћирилске табле”, бр. 31, „Дубровник”,          5 августа 1939, Дубровник, стр.2, 3, 4;

2.Саша Недељковић, „Срби католици на Приморjу од Уjедињења до Априлског рата“, „Бока“ Зборник радова из науке, културе и умjетности, бр. 27, Херцег Нови 2007, стр. 206; Обjава за добровољца  Јована Шумановића. Бр.559;   Анте Брозовић, Соколски зборник”, Књига I, Београд 1934;

3.Милан Ж. Живановић, Дубровник у борби за уjедињење 1908-1918, стр.97, Београд 1962; Предраг С. Јеринић, ”Организациjе Савеза ратних добровољаца у Краљевини Југославиjи”,стр.51, Добровољачки гласник, бр.27, Год.XVI, Јун 2006, Београд ; Новица Пешић, “Удружење ратних добровољаца 1912-1918. …” стр. 80, Београд, на Видовдан 2005 године ;

4. Предраг С. Јеринић, „Организациjе Савеза ратних добровољаца у Краљевини Југославиjи”,стр.51, Добровољачки гласник, бр.27, Год.XVI, Јун 2006,Београд ; Новица Пешић, „Удружење ратних добровољаца 1912-1918. …” стр. 80, Београд, на Видовдан 2005 године ; Мато Јакшић, „Дубровник 1941”, стр.127, Београд 1966;

5. “Помен соколима-мученицима”,  ,,Дубровачка трибуна”, 26 септембра 1934, бр. 263, Дубровник;

6. ,,Поштуjући хероизам и жртву пионера наше Слободе”,  ,,Дубровачка трибуна”, 19. септембра 1934, бр. 262, стр. 1;

7. „Дубровачке  вjести“,  бр. 48,   „Дубровник”,3 децембра 1938, Дубровник, стр.4;

8. ,, Дирљива свечаност у Будви”,  ,,Дубровник”, бр.49, Дубровник, 9 децембра 1939, стр.4;

9. ,,Скупштина пододбора Удружења резерв. официра и ратника”, “Дубровник”, бр. 14,  9 априла 1938, стр. 4;

10. ,,Одликовање резервних официра”,  “Дубровник”, бр. 22, 4 jуна 1938, Дубровник, стр.3;

11. ,,Прослава пробоjа солунског фронта”, ,,Унапређење резервних официра”,  “Дубровник”, бр. 38, 24 септембра 1938, Дубровник, стр. 4;

12. ,,Годишњи збор “,  „Дубровник “, 6 маjа 1939, бр. 18. Дубровник,стр.4;

13. Ристо Шуковић”, „Јавна захвала”, „Дубровник” , 14 jануара 1938, бр.2, Дубровник, стр.3,4;

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: