Dejton – dve decenije posle

Datum objave: subota, 21 novembra, 2015
Veličina slova: A- A+

Dve decenije od Dejtona (21. novembra 1995. parafiran sporazum) ove se godine obeležavaju u atmosferi i dalje prisutnih podela između entiteta

Foto: Arhiv VN

Dve decenije od Dejtona (21. novembra 1995. parafiran sporazum) ove se godine obeležavaju u atmosferi i dalje prisutnih podela između entiteta, uz nastojanje Sarajeva da jača institucije federacije, ali i uz rešenost i odluku Republike Srpske da se o odnosima u zajedničkoj državi izjasni referendumom.

Međunarodnim zvaničnicima ne sviđa se ideja o referendumu, a zvanični Beograd u toj nameri Srpskoj savetuje uzdržanost.

Istina, nije to referendum o ostanku u zajedničkoj državi, već će se građani pitati podržavaju li “neustavno i neovlašćeno” nametanje zakona od strane visokog predstavnika međunarodne zajednice, posebno onih u sudu i tužilaštvu.

Srpski premijer Aleksandar Vučić tim povodom ranije je izjavio da je saslušao argumente predsednika RS Milorada Dodika, da je pokušao da mu ukaže na neke svoje stavove, sagledavši problem iz “šireg ugla”, te da je zaključio da je neophodno da “o svim pitanjima još razmislimo”.

Od Dejtona je prošlo 20 godina i jeste tim sporazumom zaustavljen krvavi rat u Bosni i Hercegovini, ali je i tada i kasnije bilo mnogo viđenja i tumačenja i rata i Dejtonskog sporazuma.

Nesumnjivo je, međutim, da se i sam sporazum dve decenije od potpisivanja različito interpretira, da po mišljenju mnogih u Bosni i Hercegovini, RS ali i međunarodnoj zajednici, praktično i ne postoji, da je “potopio” sam sebe, neprimenjiv je, prevaziđen i nepotreban, zbog čega se već nekoliko godina govori o potrebi njegove dopune ili revizijie.

O tome, potvrdila je to prošle godine prilikom posete Sarajevu visoka predstavnica EU Federika Mogerini, niko u Evropi ne razmišlja, a o nekom novom Dejtonu “nema ni govora”.

Mogerini je tada reagovala na Deklaraciju Hrvatskog sabora o uspostavljanju simetrične federacije u slučaju da se ne postigne konsenzus o stvaranju hrvatske federalne jedinice.

Njena je reakcija, inače, bila na tragu nemačko-britanske inicijative kojom Nemačka i Velika Britanija iniciraju novi plan o ubzanju reformi u BiH, što bi, smatraju, toj zemlji otvorilo evropsku perspektivu i nadu da će stvari početi značajnije da se menjaju.

Naime, nemački i britanski ministri spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer i Filip Hamond u Berlinu su predstavili plan po kojem bi novoizabrane vlasti u BiH i pismeno preuzele obavezu sprovođenja vlasničkih, socijalnih i pravnih reformi nužnih za članstvo u EU, a kao nagradu odmah bi dobili stupanje na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju s Unijom (SAA), potpisanog još 2008. godine.

Tačku na priču o promeni Dejtona stavio je, čini se, i britanski ambasador u Bosni i Hercegovini Edvard Ferguson koji je pred prošlu godišnjicu izjavio da je BiH po tom sporazumu zemlja sa dva entiteta i da će “tako i ostati”.

Upitan da li do promena Dejtona može da dođe “kroz neku akciju izvan BiH”, Ferguson je rekao da se “ustav može menjati samo na ustavan način”, a “ne od strane međunarodne zajednice” i “ne putem nezakonitih referenduma”.

I dok predsednik Dodik ne osporava evropski put BiH, ističe čak da će podržati i nemačko-britansku inicijativu “ukoliko ona ne zadire u ustavne nadležnosti RS”, vlast u Banjaluci poziva se na činjenice koje govore o permanentnom oduzimanju nadležnosti Srpskoj ali i na to da se postupci protiv počinilaca ratnih zločina u Sarajevu vode traljavo, što je sve, tvrde, razlog da se građani RS na referendumu izjasne žele li dalje tim putem.

“Postoji dejtonska struktura, predviđena ustavom, kao i antidejtonska realnost u BiH. Ta antidejtonska realnost proizvela je 80 institucija mahom odlukama Visokog predstavnika za BiH, koje nisu proizvod obaveza predviđenih Dejtonskim sporazumom”, izjavio je predsednik Dodik baš danas u Beogradu na konferenciji “Dejtonski sporazum-dve decenije mira i pouke za svet”.

Pravno nasilje nad Dejtonskim sporazumom od strane visokih predstavnika u BiH već godinama pominje analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić, koji tvrdi da su međunarodni predstavnici “izmenili taj akt u praksi, nezakonito prebacivali nadležnosti sa entiteta na centralnu vlast, te smenjivali neposlušne političare”.

S druge strane, podrška promenama Dejtonskog sporazuma i postojećeg ustavnog uređenja BiH u Federaciji ne jenjava, a politički analitičar iz Sarajeva Almir Terzić smatra da bi reformama trebalo uspostaviti funkcionalniju državu koja će zadovoljiti interese sva tri konstitutivna naroda, nacionalnih manjina, građana BiH.

Istovremeno, Brendon Tinsli, stručnjak za spoljnu politiku, manjinska prava i evropski nacionalizam sa Oksforda, tvrdi kako većina zapadnih političara smatra da BiH više nije važna, jer je 1995. godine postignut kakav-takav mirovni sporazum, te ukazuje da danas taj sporazum predstavlja čak i regionalni problem, zbog čega je EU sada dužna da “reši situaciju koju je sama napravila”.

O potrebi promena u BiH govori i predsednik Helsinškog odbora za ljudska prava u RS Branko Todorović, koji, međutim, upozorava da njih ne mogu doneti oni koji su se u proteklim godinama osvedočili samo u opstrukcijama reformi, korupciji i kriminalu.

Međunarodna zajednica, pre svega EU, mora da preuzme veću odgovornost za sve ono što se dešava u BiH, jer za to ima i mandat i obavezu, slaže se Todorović s Tinslijem.

“Neprihvatljivo je da se iz relativnog blagostanja u EU, posmatraju vlastodršci u susedstvu kako krše sve civilizacijske norme i vrednosti i odbijaju da primene preuzete obaveze i kada su ljudska prava u pitanju. Ne zaboravimo, Evropska konvencija za ljudska prava i osnovne slobode nadređena je Ustavu BiH i trebalo bi da se primenjuje”, poručuje Todorović.

Opšti okvirni sporazum za mir u Bosni i Hercegovini, inače, potpisan je pre 20 godina Parizu i tim je sporazumom okončan rat u BiH, koji je trajao od 1992. do 1995.

Sporazum su, u prisustvu tadašnjeg državnog sekretara SAD Vorena Kristofera, potpisali nekadašnji predsednici Srbije Slobodan Milošević i Hrvatske Franjo Tuđman, te Alija Izetbegović iz BiH.

Bio je to krajnji ishod šatl-diplomatije, koju je počeo Ričard Holbruk sa svojim timom pod pokroviteljstvom SAD-a, a koja je podrazumevala posredničku diplomatiju između zaraćenih strana.

Sporazum je zvanično potpisan u Jelisejskoj palati u Parizu 14. decemba 1995.

Jedan od osnovnih principa na kojima je Dejtonski sporazum bio zasnovan bila je podela BiH po principu 51 odsto teritorije Federaciji BiH i 49 odsto Republici Srpskoj, dok je kao poseban uspostavljen Distrikt Brčko.

Sporazum je najveća ovlašćenja dao entitetima i naznačio osnovna ovlašćenja za nivo zajedničkih državnih organa, a potpisnici su se obavezali da međusobne odnose regulišu prema Povelji UN-a, Završnom helsinškom aktu i drugim dokumentima OEBS, kao i na međusobno poštovanje suvereniteta i rešavanje nesporazuma na miroljubiv način.

Dejtonski sporazum ima ukupno 11 aneksa, koji pokrivaju vojne, političke i civilne aspekte mirovnog dogovora, kao i regionalnu stabilizaciju. Aneks četiri tog sporazuma je i danas Ustav BiH.

U međuvremenu, original dokumenta je izgubljen, političari u BiH i dalje raspravljaju o njegovoj reviziji i dok je dan uspostavljanja mirovnog sporazuma u Republici Srpskoj republički praznik i neradni dan, u Federaciji BiH je običan radni dan – tamo će se praznovati 25. novembra, Dan državnosti BiH.

Tokom 20 godina bilo je nekoliko neuspešnih pokušaja ustavne reforme Dejtonskog sporazuma.

Da li je Dejton prevaziđen, što zagovaraju neki međunarodni zvaničnici, ali i pojedini u Federaciji, ili su izvorni elementi tog sporazuma i danas veoma primenjivi, tema je i na 20. godišnjicu od potpisivanja, a svoju privrženost Dejtonu juče je u Beogradu još jednom potvrdio predsednik RS, ocenivši da je Dejtonski sporazum jedan od deset najboljih međunarodnih ugovora u svetu, zbog čega su, smatra, neopravdani zahtevi za promenu Ustava i sporazuma.

“Dejtonski sporazum je doneo mir u BiH i utvrdio društveno političko uređenje koje je federalno-konfederalnog tipa. Na taj način, on je pronašao model koji je najbolji i najprihvatljiviji za BiH jer BiH je zemlja u kojoj samo kompromis može doneti određena rešenja”, rekao je Dodik na skupu na kom se govorilo o dometima Dejtona.

Primetio je, međutim, da se Republika Srpska zalaže za kompromis, ali ne po cenu da joj se oduzimaju nadležnosti i bez saglasnosti entiteta prenose na nekog drugog.

A profesor Fakulteta političkih nauka u Banjaluci Nenad Kecmanović juče je na istom skupu poručio da su najveći i najdosledniji branioci Dejtonskog sporazuma upravo Republika Srpska i srpski narod.

 

Izvor: NOVOSTI

 

Vezane vijesti:

Noćni sastanci odnijeli Sarajevo, Brčko i more

Nezajažljivi Izetbegović i podatni Milošević

 


Tagovi:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top