„Дани сјећања“ – Хашки трибунал политички суд (ВИДЕО)

Предавањем о искуствима и раду Хашког трибунала настављени су „Дани сјећања“, као помен српским жртвама у 20. вијеку. Суд у Хагу очигледно примјењује двоструке аршине- чињеница да су Срби до сада осуђени на близу 800 година затвора и пет доживотних, док је за злочине над Србима изречено тек 45 година затвора, потврђују да је овај суд политички и да није испунио ниједан циљ због којег је основан, поручено је са предавања.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић рекао је да је Хашки трибунал политички суд.

„Хашки трибунал је политички суд гдје су судије и судско вијеће више тужиоци него што су тужиоци сами тужиоци у том процесу, што много отежава рад одбрани и доприноси пресудама какве их они изричу“, истакао је Којић на предавању.

Којић је подсјетио да је Хашки трибунал на почетку свог рада утврдио да је у протеклом рату у БиХ страдало 22.000 Срба, док је Републички центар до сада утврдио 29.021 српску жртву.

Према његовим ријечима, Хашки триубунал умањио је српске жртве за више од 21 одсто и одмах на почетку показао какав ће бити његов рад.

„Хашки трибунал није испунио ниједан циљ који је био зацртан њиховим оснивачким актима, нити су сви злочинци изведени пред лице правде, није задовољена правда и није дошло до помирења међу народима“, закључио је Којић.

Шеф тима одбране генерала Ратка Младића у Хашком трибуналу Бранко Лукић рекао је да су његова искуства у раду Хашког трибунала веома лоша.

„Хашки трибунал је нелегално основан одлуком Савјета безбједности УН, а не Генералне скупштине УН, као што је требало да се деси и његов рад је упитан“, истакао је Лукић.

Према Лукићевим ријечима, тим одбране генерала Младића у свом раду једину помоћ од Републике Српске имао је у људству и простору, као и од кабинета предсједника Српске Милорада Додика и посредством Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.

Он је додао да је Младићева одбрана имала ограничен приступ ратној архиви Војске Републике Српске у бањалучкој касарни „Козара“, која се налази под надзором Министарства одбране БиХ.

Лукић наводи да је одбрана имала довољно документације, али да је проблем у начину оптуживања, истичући да је готово немогуће одбранити се од хашке оптужбе за удружени злочиначки подухват.

„На тај начин је, према теорији тужиоца, оптужен сваки Србин, старији од 16 година који је био на територији Републике Српске у периоду од 1992. до 1995. године“, рекао је Лукић и додао да је то злочиначки начин оптуживања.

Дарко Младић, који је данас присуствовао предавању, рекао је да његов отац – генерал Младић, поново има здравствених проблема, да је породица забринута јер постоје индиције да није правилно лијечен и да ће ускоро поставити питање Младићевог лијечења у Хагу и његове способности да тамо буде.

„Претходни викенд генерал Младић је имао једну озбиљну здравствену кризу која је личила на неки мождани удар, а тамо су га лијечили гледајући му срце и плућа“, навео је Дарко Младић.

Он је додао да је породица тек прије три седмице добила комплетну медицинску документацију генерала Младића, да тренутно доктори анализирају извјештај о томе како су га лијечили у Хашком трибуналу.

Младићев син је подсјетио да су многи људи умрли од рака у Хашком трибуналу или убрзо након што су пуштени кући.

У Бањалуци је јуче почела тродневна манифестација „Дани сјећања“ коју, као својеврстан помен српским жртвама у 20. вијеку с посебним освртом на протекли рат у БиХ, организује Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица под покровитељством предсједника Републике Српске Милорада Додика.

Памћење и сјећање битни су услови за очување српског идентитета, посебно ако се има на уму да српском народу дуго и упорно, системски, покушавају наметнути неки други идентитет, изјавио је синоћ предсједник Републике Српске Милорад Додик на меморијалној академији.

Документарно-играни филм Радио-телевизије Србије „Злочин без казне – страдање Срба у средњем Подрињу“, аутора Слађане Зарић, премијерно је вечерас приказан у Бањалуци у оквиру „Дана сјећања“.

„Филм је покушај да се од заборава отргну трагичне приче о страдању Срба у ратовима на простору бивше Југославије, али и својеврстан апел за правду“, истакла је Зарићева.

Она је рекла да филм доноси причу о злочинима почињеним над Србима у средњем Подрињу од 1992. до 1993. године, а да су у потресним свједочењима описана страдања и убиства српских цивила и војника, за која још нико није одговарао.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић рекао је новинарима прије пројекције филма да они који су чинили злочин над српским народом нису процесуирани, што показује да је све што је рађено „било према директивама великих“.

„Све досадашње пресуде такође су дириговане тако да су припадници српског корпуса `дебело` осуђивани, а они који су чинили злочине са хрватске и тада муслиманске стране нису процесуирани, нити кажњени“, указао је Савановић.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Александар Вулин рекао је да Срби показују да су из „тужног и тешког 20. века“ извукли поуке – да ако не буду говорили о злочину над њима и својим страдањима неће нико други.

„Ми Срби очекујемо да ће о злу које нам се дешава говорити неко други и да ће се неко други сећати српских жртава. Срби су научили да ћуте о злочинима које су претрпели, надајући се да се, ако буду довољно дуго ћутали, ти злочини више никада неће поновити“, нагласоо је Вулин.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и несталих лица Милорад Којић рекао је да је у свјетској јавности пласирана једнострана прича када се спомиње Подриње, гдје се догађаји вежу само за јул 1995. године.

„Не можемо заборавити да су од 1992. до 1995. године на подручју средњег Подриња страдала 2.482 лица српске националности, од којих 197 жена и 47 дјеце. Дјеца су страдала на најмонструозније начине. Присјетимо се малог Слободана Илића, страдања дјеце Димитријевић убијених снајпером, што значи да је неко свјесно и намјерно чинио тај злочин“, навео је Којић.

У Културном центру Бански двор у сриједу, 15. марта, у 18.00 часова биће одржана промоција монографије „Наша исповијест – жене жртве рата из Републике Српске 1992-1995“.

Ове године у плану Центра је и промоција публикације „Хронологија догађаја у бившој Југославији 1989-1995. године“ и „Историјски преглед ратних дешавања“, а биће представљена и публикација о НАТО бомабрдовању Српске.

Извор: Радио Телевизија Републике Српске

Ознаке: Бањалука, Дан сјеђања, предавање, Хашки трибунал, Злочин без казне, НАТО бомбардовање Српске

Везане вијести:

Памћење и сјећање – услови за очување српског идентитета

Сутра премијера филма „Злочин без казне“

Бањалука: „Дани сјећања“, помен српским жртвама 20. вијека