Данас парастос за страдале Србе у Равним Котарима, убиjене jануара 1993. године

У цркви Светог Марка у Београду, у петак 22. јануара 2016. са почетком у 11 часова, биће служен парастос за пострадале Србе у Равним Котарима у Хрватскоj коjи су убиjени у акциjи хрватских снага „Масленица“ и на Малом Алану у jануару 1993. године.

Парастос организује Удружење породица несталих и погинулих лица „Суза“ из Београда.

У овој агресији на српској страни погинуло је 348 војника и цивила, међу којима 35 жена и троје дјеце до 12 година. Осам лица се још води на листи несталих. У збјеговима је умрло још 165 лица, углавном старије популације.

Након парстоса у Ташмајданском парку биће положено цвијеће на спомен плочу страдалим Србима.

Хрватске оружане снаге су 22. јануара 1993. године извршиле агресију под кодним називом „Масленица“ на јужне дијелове Републике Српске Крајине, што је била трећа по реду агресија Хрватске на заштићено подручје УН.

Из равнокотарских села протјерано је више од десет хиљада Срба, који су се раселили широм свијета.

Један од тежих злочина, већ првог дана агресије, десио се на превоју Мали Алан на Велебиту, у непосредној близини осматрачнице Унпрофора, када су припадници хрватске специјалне полиције, мучки, из засједе, убили и масакрирали 22 припадника Српске војске Крајине с подручја Грачаца, међу којима и двадесетшестогодишњу болничарку Душанку Гаћеша.

Операцију „Масленица“ су планирали и извели Јанко Бобетко, Анте Готовина, Анте Росо, Мирко Норац и Младен Маркач, уз знање и одобрење Фрање Туђмана, тадашњег предсједника и врховног команданта оружаних снага Хрватске.

У вријеме ове агресије начелник артиљерије сектора „Велебит“ био је косовски Албанац Агим Чеку, каснији косовски званичник, од чијих граната је, усљед неселективног гранатирања по дубини подручја општина Бенковац и Обровац, највише страдало цивила.

Иако је агресија извршена на заштићену зону УН и пред очима многобројних припадника Унпрофора, до сада ни пред међународним нити пред домаћим судовима нико није процесуиран за злочине над Србима почињене у овој акцији.

И послије 23 године равнокотарска села су још „сива зона“ повратка прогнаних Срба.

Извор: Удружење породица несталих и погинулих лица „Суза“