arrow up

Подијелите вијест:

ДАНАС НАСТАВАК СУЂЕЊА ЗА ЗЛОЧИНЕ НАД СРБИМА

http://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2012/dretelj.jpg

 У Суду БиХ данас ће бити настављено суђење оптуженима за злочине над Србима у воjном затвору “Дретељ” код Чапљине, када ће бити саслушан нови свjедок Тужилаштва.

Први свjедок Тужилаштва БиХ Халил Бешо изjавио jе 3. jула да jе у овом обjекту виђао заробљенике, али да ниjе видио да ли су имали повреда.

“У три наврата сам био у ‘Дретељу’. Ту су били ти затвореници. Били су Срби притворени. Мислим да нису имали повреда, али jа то нисам могао ни видjети, био сам у возилу. Било jе и жена, видио сам кроз прозор жене, мислим да су оне биле на спрату”, испричао jе Бешо.

Бешо, коjи jе од 1. jула до 9. августа 1992. године обављао функциjу команданта Воjне полициjе тзв. Хрватских одбрамбених снага /ХОС/ у Стоцу, рекао jе да jе био рањен у августу 1992. године, након чега jе отишао на лиjечење. Од колега jе сазнао да jе на његово мjесто у Стоцу дошао оптужени Едиб Буљубашић.

Тужилаштво БиХ, осим Буљубашића, за злочине почињене 1992. године у Дретељу терети Ивана Зеленику, Срећка Херцега, Ивана Медића и Марину Грубишић-Феjзић.

Према оптужници, Зеленика, Херцег, Буљубашић, Медић и Грубишић-Феjзић су 1992. године учествовали у злочинима над више стотина жртава српске националности са подручjа општина Мостар, Љубушки, Чапљина и Столац, коjе су биле у Дретељу.

У оптужници се наводи да jе Зеленика био официр ХОС-а, Херцег бивши командант воjног затвора “Дретељ”, Буљубашић бивши припадник ХОС-а и замjеник команданта затвора, а Медић и Грубишић-Феjзић некадашњи стражари.

Због злочина над Србима у логору „Дретељ“ Врховни суд Норвешке осудио jе Мирсада Репка на осам година затвора, док jе Ахмета Макитана, коjи jе 1992. године био чувар у логору „Дретељ“, Врховни суд Шведске осудио на пет година затвора због злочина над српским цивилима.

Извор: срна

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Izrael

“Što je u jednom imenu?”, kaže Julija kad čuje da je Romeo jedan

Zagreb

U Zagrebu nakon četiri godine! U početku sam osjećala samo umor i neku

S partizanima

Kad je početkom rujna Italija kapitulirala, na Sušaku je nastala prilična panika. Iako

Na Sušaku

Od lipnja 1941. pa do kapitulacije Italije u jesen 1943. godine živjela sam

Pad Jugoslavije

Početkom 1941. još se ništa nije bilo promijenilo u našem svakodnevnom životu. Ja

Udaja

Oženili smo se 2. rujna 1940. godine. Fritz je bio isto tako skroman

Rat

Krajem semestra u Pariz su došli moji roditelji i Mira. Tata je produžio

Pariz

Koliko god mi je bilo teško ostaviti Fritza, moram priznati da mi je

Fritz

No sudbina je promijenila tijek ovih događaja. Otputovala sam, doduše, u Pariz, ali

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​