Данас је 25 година од свирепог убиства и масакрирања 13 Срба – резервиста ЈНА на ријеци Корани у Карловцу које се сматра једним од првих ратних злочина у рату деведесетих година, за које је до сада у Хрватској осуђено једно лице и то, за жртве, на увредљиво ниску казну, саопштено је из Документационо информационог центра „Веритас“.
У саопштењу се подсјећа да су тог дана клањем у лежећем положају и хицима из аутоматског оружја убијени Јован Сипић, Божо Козлина, Небојша Поповић, Милић Савић, Миленко Лукач, Никола Бабић, Слободан Миловановић, Светозар Гојковић, Милош Срдић, Зоран Комадина, Миле Бабић, Васо Бижић и Миле Пеурача.
Покољ су скоком са моста у Корану и сакривањем испод мртвих сабораца иако тешко рањени избјегли Душко Мркић, Светозар Шарац, Небојша Јаснић и Бранко Мађарац.
За овај злочин, под притиском међународне заједнице, Окружно тужилаштво у Карловцу је у мају 1992. године подигло оптужницу против Михајла Храстова, припадника „посебне јединице полиције Полицијске управе Карловац“, због кривичног дјела против човјечности и међународног права – противправним убијањем и рањавањем непријатеља.
Он је три пута ослобађан оптужбе уз образложење да је пуцао у „самоодбрани“, али је све те пресуде Врховни суд Хрватске укидао и предмет враћао на поновно суђење, осим у посљедњем случају, када је поступак спровео сам и осудио га на седам година затвора.
Осуђени Храстов је већ био на издржавању казне када је Уставни суд Хрватске поништио ту пресуду због процедуралних разлога.
Суђење му је поновљено на Врховном суду Хрватске који га је пресудом из септембра 2012. осудио на четири године затвора, коју је у априлу 2015. године исти суд у трећем степену и потврдио.
Тек у априлу ове године осуђени Храстов је отишао на одслужење остатка изречене казне од једне године, 10 мјесеци и петнаест дана. Он је одмах по одласку у затвор поднио и захтјев за условно ослобађање.
Надлежно тужилаштво се још не оглашава по питању евентуалног проширења оптужбе на остале извршиоце и наредбодавце тог злочина.
Пред Општинским судом у Карловцу упоредо са кривичним водили су се и парнични поступци по тужбама преживјелих и породица ликвидираних припадника ЈНА против државе Хрватске за накнаду штете, од којих су већина још у току, пошто су чекали правоснажност посљедње кривичне пресуде.
Извор: СРНА
Везане вијести:
Годишњица масакра на Коранском мосту
Сведок: На заробљенике ЈНА пуцала четири хрватска полицаjца