fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Дан БиХ увреда за Србе!

Лидери у РС категорично против празновања 1. марта, Бошњаци обележавају Дан државности. Иванић: То је био увод у крвави рат. Тадић: Ко заговара мир не може да слави тај дан

Дан БиХ

За Републику Српску 1. март или такозвани Дан државности БиХ, који се обележава у Федерацији БиХ, никада неће бити признат – јединствена је порука политичара из РС.

То је, како подсећају, дан када је 1992. године убијен српски сват Никола Гардовић на Башчаршији и када је мимо српског народа одржан референдум на којем је 62,7 одсто муслиманских и хрватских бирача гласало за независност БиХ и излазак из тадашње СФРЈ, а што је био почетак крвавог грађанског рата у БиХ.

Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да ће 1. март у БиХ опет обелeжавати Бошњаци, Хрвати колико буду морали, а Срби неће уопште.

– За нас не постоји 1. март као било какав важан дан за БиХ – категоричан је Додик.

Он је истакао да је за Републику Српску обележавање 1. марта као било каквог дана у вези са БиХ неприхватљиво.

Младен Иванић, члан Председништва БиХ из РС, поручио је да српски народ и Република Српска никада неће признати тај датум као такозвани дан државности БиХ, јер су и референдум који је одржан против воље српског народа и гнусно убиство српског свата на Башчаршији били увод у крвави рат.

ДАТУМ КАДА ЈЕ ЗАПАЉЕН РАТНИ ФИТИЉ

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић изјавио је Срни да за Републику Српску 1. март није празник, већ датум када је запаљен ратни фитиљ. – Срби су у Сарајеву малтретирани, затварани, одвођени из својих домова, са улица, нестајали су из болница, а њихови посмртни остаци касније су скривани, премештани и уништавани. Погром Срба је добро системски осмишљена акција из врха власти тадашње БиХ – рекао је Којић и подсетио да је Алија Изетбеговић на седници Председништва БиХ признао постојање логора за Србе у Сарајеву.

– За нас 1. март није и никада неће бити никакав празник, јер наш празник јесте 9. јануар, дан када је вољом српског народа настала Република Српска. Тај дан ми ћемо славити док смо живи, и никакав суд нити судска одлука нас у томе не могу спречити – рекао је Иванић.

Сасвим је јасно, истиче он, да нема политичара из Републике Српске који 1. март може да прихвати као нешто што је нормално.

– И зато за мене тај дан, који се у делу БиХ обележава као такозвани дан државности БиХ, једноставно не постоји. А, ако неки празник дубоко иритира и вређа Републику Српску и српски народ у БиХ, онда је то свакако 1. март – нагласио је Иванић.

Председавајући Дома народа Парламентарне скуштине БиХ Огњен Тадић каже да такозвани дан државности БиХ не признајемо, Гардовиће не заборављамо:

– Као савременици тих догађаја и као људи који су имали прилику да се упознају са позадином тих догађаја не можемо да прихватимо да неко тај датум истиче као дан око кога би требало да се окупе народи, ентитети и све остало што постоји унутар БиХ.

Он сматра да је 1. март симбол настојања политичких опција, које су биле за разбијање Југославије, да без српског народа одлуче о судбини Срба на овим просторима.

– То се, као што знамо, завршило трагично по све народе у БиХ и након тога смо сели за сто и направили Дејтонски споразум који је потпуна супротност 1. марту. Онај ко жели да поштује Дејтонски мировни споразум, ко заговара мир и стабилност у БиХ тај не може да прославља 1. март – истакао је Тадић.

УБИСТВО СРПСКОГ СВАТА

Венчање Милана Гардовића и Дијане Тамбур, 1. марта 1992. у Сарајеву заувек ће бити уписанио црним словима у историју БиХ. Тог дана након венчања у храму Преображења Господњег у Сарајеву колона српских сватова на челу са младожењиним оцем, старим сватом Николом Гардовићен упутила се у Дом свете Текле у дворишту Старе цркве на Башчаршији. Приликом уласка сватовске колоне у двориште Старе цркве, поред сватова се зауставио бели „голф“ у коме су се налазила четири криминалца, а међу којима је био и Рамиз Делалић Ћело. Насрнули су на Николу Гардовића. Делалић је покушао да му одузме барјак са српском тробојком након чега је дошло до комешања у сватовској колони. Након тога Делалић је извадио пиштољ и мучки пуцао на Николу Гардовића, који је преминуо пар сати касније. Злочинци су побегли односећи са собом заставу коју су касније спалили.

Аутор: С. МИШЉЕНОВИЋ

Извор: НОВОСТИ

 

Везане вијести:

Иванић: Први март, увод у крвави рат

Митровић: Процесуирати одговорне за референдум 1.марта 1992.

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: