Dajana Petrović: U HRISTA OBUČENI

U HRISTA OBUČENI

Četiri sam napunio leta.

Lep sam život proživeo…

Nisam preživeo.

Evo me Hriste, pristigoh!

Iz materine utrobe Svete

Izvadiše naživo

Živo joj drugo dete,

Pa ih tako rasporene ostaviše…

Tri sam dana

Suzama pomazivao njeno raskomadano telo

I brata sam krstio

Pa sam nas zajedno

Na njenoj dojci

Ljubeći joj ruke i lice

Milujući ruke i krilo

Opojao.

Opojao sam

I osmeh njenog iskopanog oka,

I njene suze

Poslednjim komadićem mirišljavog

Hleba iz očenaša

Kojim me je podizala…

A otac moj

Lavrnja Spaso iz Suvaje Ličke,

Odran,

Poseljenih rana u bezdanku bačen

I sada sa službom

Na dnu Šaranove jame

Proskomidiše …

A kada on ruke Caru Slave podigne

Svi se Heruvimi i Serafimi spuste sviše…

Sabor sveštenika liturgiju služi

Na Jadovnu

Neprestano

U četvrti dan se smilovaše.

Nožem su mi preklali suze u grkljanu

Da siroče ne ostanem

Već da pohitam

Da se i ja iz očevog putira na dnu jame

Pričestim.

Tu,

U jami

Prvi sam put brata poljubio…

O, neprolazna radosti,

O, večna mladosti!!!

Tu se junački nalismo belog mleka

Majčinog

Pa mleka Bogorodičinog

Sveti,

Obojica ocu čteciramo,

U belo udešeni…

U Hrista obučeni.

 

Dajana Petrović

u povratku sa Jadovna

22. juna, leta Gospodnjeg 2014.

 

Vezane vijesti:

Dajana Petrović: PAŠKI KAMEN | Jadovno 1941.