Истину страдалну море сачуваће, да на Суду крвљу Светом,
заступи и нас.
У камену пустом
За Небо свезани
Господу блиски
А туђини злу,
Молитвом смирени
За Христа везани
Сазидаше Цркву
На пашком камену.
Мученици Свети, ту
Из рода српскога
Успињу молитву
До царства вечнога…
Истину страдалну
Море сачуваће
Да на Суду крвљу
Светом, заступи и нас.
Јер кад небо цвили
И кад камен плаче
Ко jе кадар тоj сили Утишати глас?
Мученици српски
Пали су за Бога,
У страшном времену Због имена свога…
А кад Христос буде
Сабирао драге
У Небеском царству
Имаћемо земљу,
Накапану крвљу
Ал’ Свету и чедну,
Наслеђе превечне
Младости и снаге.
Срб jе Христов- праштаj!
Ал’ не заборављаj
Браћа ти страдална
Господу jе знана,
Опомиње стена
Ко не памти-страда,
Море гута… зачас, Јама
Пуна jе бездана…
Даjана Петровић