Дафина српским парама наоружавала Хрвате у замену за плацеве у Бечу

Дафину Милановић, власницу пирамидалне Дафимент банке у Србији и Републици Српској, почетком 90-тих звали су „српска мајка“, а нова сазнања говоре да је наводно имала снажне и поверљиве односе с Хрватима, председником Фрањом Туђманом и његовим генералом Владимиром Загорецом.

Наиме, београдски професор Костадин Пушара, стручњак за финансије и банкарске послове, кога је држава Србија почетком 90-тих ангажовала за контролора пословања Дафимент банке, установио је у то време да је Дафина Милановић у Бечу наводно испоручила у кешу 50 милиона марака хрватском генералу Владимиру Загорецу и његовој фирми „РХ Алан“, која се бавила искључиво трговином, наоружањем и војном опремом и која је између осталог учествовала у набавци система С-300, пише магазин Ескпрес.

Поменути хрватски двојац и Драго Милановић, Дафинин супруг, у Бечу су у то време имали заједнички тајни рачун на који је Драго уплатио 300 милиона долара.

Професор Пушара објашњава да је у својој истрази дошао до непобитних доказа како је дошло до пословног аранжмана хрватског генерала и Дафине Милановић.

– Дафина више није безбедна у Србији, многима је остала дужна, а многи који су се обогатили уз Дафимент банку желели су да заметну трагове свог богатства. Дафина је нашла „заштиту“ код Туђмана и његовог генерала Загореца. У ствари, постигнут је договор – она је њима дала новац за наоружање, а они су њој обећали плацеве у Бечу за градњу станова и пословног простора. Резултат тог дила је био тај што су се Хрвати наоружали користећи опљачкани српски новац, а сви Дафинини најближи сарадници, њих петнаестак, укључујући и њеног супруга, убијени су – прича Пушара и у наставку објашњава да је о свему прво обавестио народну банку, јер га је она акредитовала.

Кад је отворила сеф…

– Затим сам обавестио Савезно министарство унутрашњих послова, Министарство за финансије, Мирка Марјановића, председника Владе Србије, председника Савезне владе Радоја Контића. Дошао сам на Андрићев венац, где су ми тражили да им дам прецизну информацију о поменутом новцу и списак имена људи који су умешани у ту отимачину. радило се о 50 милиона марака. Позвао сам Дафину Милановић и још једног сведока и рекао јој да је то налог државе, да мора да ми да те податке. Отишао сам у њену кућу на Дедињу у Улицу Андре Николића. Рекао сам јој – или подаци или ти оде глава! Страшно се бојала Милошевића, одвела ме је у спаваћу собу и рекла: „Ево сад ћу да Вам покажем“. Скинула је слику изнад кревета Луј XИВ (купила га је за два милиона марака на аукцији), отворила сеф и извадила један блок у свиленим корицама и рекла ми дословно: „Ово мене спасава.“

Караџић послао људе у банку

– Читала је из блока, а ја сам куцао на машини. Сведок који је био поред мене био је присутан и потписао је. Потписали смо и она и ја. Издиктирала је све, имена, цифре, све. После једног сата вратио сам се на Андрићев венац и донео тај извештај. Седео је Караџић код Милошевића. Рекао сам Караџићу да она не зна где су њихове паре. И онда је Караџић наредио да дође његових пет министара у Дафимент банку и да тражи паре. Присуствовао сам сутрадан том сусрету. Тих пет министара је рекло: „Ми знамо где су наше паре.“ Дафина каже да нема пара, а они су донели новац и одмах га узели – испричао је он.

(Експрес)

Извор: Вести онлине