ДА ЛИ СУ МЛАДИ У ЗАБЛУДИ? – Нове генерације тврде да су и Дража и Тито били добри момци

Убрзо након капитулациjе Краљевине Југославиjе поjавила су се два покрета отпора против окупатора. Први jе био четнички, на челу са Драгољубом Дражом Михаиловићем, а други комунистички (партизански), на челу са Јосипом Брозом Титом. (…)

Стратегиjа Михаиловића огледала се у томе да не би требало предузимати велике оружане акциjе против Немаца. Требало jе да се ради у наjвећоj таjности, прикупља оружjе, чекаjу победе савезника на фронтовима и тек онда крене у веће акциjе. Покрет се залагао и за обнову jугословенске монархиjе…
Комунисти на челу са Јосипом Брозом су се залагали за извођење револуциjе, стварање комунистичке федералне републике по угледу на СССР, као и за општу оружану борбу против окупатора без обзира на последице и људске жртве. Захваљуjући оваквим ставовима, партизански покрет отпора jе био много енергичниjи, комунисти су били боље организовани са jаком централном командом на челу, што им jе додатно обезбедило предност…”
Ово jе део о Другом светском рату у нашоj земљи из jедног од уџбеника историjе за осми разред основне школе. Поред овога, ђаци уче о приступању Југославиjе Троjном пакту, пучу и априлском бомбардовању, како су Хрвати цвећем дочекали Немце као ослободиоце и успоставили геноцидну НДХ, о Ужичкоj републици, биткама на Неретви и Сутjесци, заседањима Авноjа, ослобођењу и Холокаусту. Уче и због чега jе избио Други рат, о победи антифашиста, људским и материjалним губицима…
Ово градиво савладава се све са часовима намењеним понављању, око месец дана у завршном разреду осмолетке и трећем и четвртом средње. За ђаке jе вероватно и то превише, а за професоре премало. Али, право питање jе колико млади после тога имаjу праву представу о наjвећем рату у историjи човечанства, о његовим последицама, и посебно о улози наше земље у слому фашизма. И имаjу ли jасне вредносне ставове шта jе добро, а шта лоше, и за коjе идеjе би се и данас вредело борити. Ако их имаjу, како би се онда могла “оправдати” повремена иступања са кукастим крстовима на фасадама, тетоважама или маjицама, или “римски поздрав” дигнутом руком међу новосадским ђацима и младим фудбалерима!?
– Наша деца су у конфузиjи или зато што немаjу довољно сазнања или, и кад их имаjу, зато што им ниjе сасвим jасно шта се у Србиjи и на простору бивше Југославиjе дешавало – каже социолог политике Љубиша Деспотовић.
Он jе као предавач приметио да студенти разликуjу фашизам и антифашизам, али не и фашизам и нацизам. Сматра да проблем лежи у малом броjу часова савремене историjе у средњоj школи, али и генералноj незаинтересованости и подељености политичке елите.
– Уместо да будемо поносни што смо имали два антифашистичка покрета, то jе стално извор неслоге и неразумевања. Деца су, кад jе у питању однос према прошлости и нациjи, више под утицаjем кућног васпитања него што знање базираjу на историjскоj науци, коjа се ниjе изборила за прави третман. Зато нове генерациjе релативизуjу наш допринос савезничкоj победи и огромне жртве. После Руса, сразмерно броjу становника, изгубили смо наjвише људи.
Из таквог незнања произилази и парадокс да поjединци, у жељи да се радикално искажу а позиваjући се на српство, величаjу управо српске неприjатеље, заборављаjући да су ариjевци Србе третирали као нижу расу.
По речима Ане Ђорђевић, професора историjе у београдскоj ОШ “Ћирило и Методиjе”, осмаци већ долазе у школу са неким предзнањем о Другом светском рату. Знаjу основне поjмове и наjпознатиjе историjске личности (Хитлера, Тита, Дражу), углавном са ТВ. Чули су за Јасеновац и Аушвиц, за страдање Јевреjа, за четнике и партизане. У jедном разреду буде по пет-шест ученика коjи су гледали сериjу “Равна гора”. Неки су погледали и понеки партизански филм, али њих jе мало. На интернету, међутим, не посећуjу странице коjе имаjу било какве везе са историjом. Искључиво их занимаjу друштвене мреже.
– Генерално доста добро усваjаjу знања о фашизму и антифашизму, и схватаjу да jе фашизам лош и због чега. Шокираjу их огромне људске жртве и истребљења Јевреjа, Срба и Рома у логорима. Мада нема много часова за ово градиво, довољно jе да развиjу осећаj за добро и лоше. Као ђаци, ми смо учили да су четници били колаборационисти. После деведесетих уџбеници су промењени и данас уче о два антифашистичка покрета, коjа су имала различиту идеологиjу, због чега jе и избио грађански рат. Али они нису ни за jедну, ни за другу страну.
По мишљењу ове професорке, полако су почеле да долазе генерациjе коjе нису “оптерећене” прошлошћу као претходне. Изузетак су деца из породица избеглих из Хрватске или расељених са Космета.
Слична jе ситуациjа и у средњоj школи. Гимназиjалци, ако су “природњаци”, уче Други светски рат у трећем, а ако су “друштвењаци” у четвртом разреду.
– Савремену епоху много боље познаjу него неке друге – каже Драгана Мишић, професор историjе у Шестоj београдскоj гимназиjи.
– Чак имаjу и изграђене вредносне ставове, jер су на корак од пунолетства и политичког активизма. Неки су симпатизери левог, други десног центра, зависно од породичног утицаjа, али и од тога да ли jе наставник историjе левичар или десничар. Како долазе нове генерациjе, све jе мање полемика око четника и партизана. Чак ми се чини да су благонаклониjи према Михаиловићевом покрету. Већина, ипак, само учи за оцену.
Гимназиjалци су свесни зла коjе jе за собом оставио фашизам, али колико их се то и интимно дотиче прилична jе непознаница. Оно што наjвише смета проф. Мишић то jе чињеница да не може децу да одведе на стратишта, бар у Београду, и покаже им где су људи због идеjа, нациjе или вере губили главу. На Старом саjмишту jош нема, дуго обећаваног, мемориjалног центра, а ни бањички логор ниjе прописно обележен.
– Држава мора адекватним обележавањем националних и других празника да да значаj историjским догађаjима и датумима, jер само тако они могу да остану забележени у колективном сећању. Нема детета коjе не зна ко jе био Свети Сава, али зато већина не зна због чега на Дан државности не иду у школу – каже Мишић.
Право решење биле би, по Деспотовићу, прославе Дана победе као што jе то организовао Путин у Москви. Али и играно-документарни програми у стилу Би-Би-Сиjа, сматра Александар Маринковић, саветник за историjу у Заводу за унапређивање образовања и васпитања. По његовом мишљењу, то jе наjбољи начин да се унапреди историjско знање, а да постоjи интересовање показуjе велика популарност Историjског канала (Хистори ченел) на кабловскоj мрежи:
– Са последњом реформом образовања у градиво су уведени садржаjи коjи се односе на то како рат утиче на свакодневни живот, коjе су његове наjстрашниjе последице, шта су иза себе оставила нова оружjа, посебно атомска бомба, шта су били логори смрти и геноцид. Више се не уче само битке, већ и улога поjединца у рату и допринос наше земље победи над фашизмом. Циљ учења историjе jе хуманистичко образовање ученика и усваjање таквих вредности као што jе антифашизам, а што се тиче мањка броjа часова, можда би решење било да се део градива пребаци у ниже разреде и ослободи већи простор за савремену историjу.
ОДРЖАН САБОР НА РАВНОЈ ГОРИ
Традиционални Сабор на Равноj гори, коjим jе облежено 73 године од почетка борбе Југословенске воjске и Равногорског покрета са нацистичким окупаторима Краљевине Југославиjе, одржан jе jуче на тоj планини.
Сабор су 24. пут организовали Српски покрет обнове, Републичка асоциjациjа за неговање тековина Равногорског покрета и Удружења припадника Југословенске воjске у отаџбини 1941-1945. године, чиjи представници су положили цвеће на споменик генералу Драгољубу Михаиловићу.

МАРЕК ХАНЕРЕК, ИЗ ИНСТИТУТА ЗА НАЦИОНАЛНО СЕЋАЊЕ У ВАРШАВИ ОСУДИЛИ СТОТИНАК ЉУДИ
У Пољскоj су сви, укључуjући и ђаке, свесни жртава коjе су земља и народ трпели због фашизма, и изражено jе антифашистичко осећање. Добро jе образовање о Другом светском рату и сви знаjу за логоре, каже за Новости Марек Ханерек, из Института за национално сећање у Варшави, коjи jе гост београдске изложбе “У име народа”, у Историjском музеjу Србиjе.
– Ми 9. маj обележавамо као Дан победе над фашизмом, али и као дан почетка нове, совjетске окупациjе – каже Ханерек.
Његов институт има четири департмана, од коjих jе jедан Комисиjа за истраживање злочина у периоду 1939-1989.
– Ова комисиjа има тужиоце, коjи истражуjу ратне и злочине против човечности Немаца, Совjета, али и пољских комуниста. За 14 година отворили су 10.000 предмета, а наjмање стотинак људи jе осуђено. Додуше, наjвећи броj ниjе завршио у затвору, због своjих година и болести – каже Ханерек.
Што се тиче немачких злочинаца, они су или већ осуђени за време комунизма или су мртви. Пред судом су се углавном нашли Пољаци, али не и Руси, коjе би Институт радо видео на оптуженичкоj клупи, посебно због масовних егзекуциjа у Катинскоj шуми, где jе убиjено око 20.000 људи.
– Знамо да су неки од починилаца живи и тражили смо помоћ Москве да буду процесуирани, али нисмо наишли на разумевање. Волели бисмо да одговараjу и сви починиоци злочина у Аугусуф шуми, где jе, како jе наступала Црвена армиjа да би ослободила пут Стаљину ка Техерану, чишћен терен. Око 700 људи, од коjих су неки припадали антифашистичкоj, али и антикомунистичкоj подземноj “Кућноj” армиjи (Хоум арми), киднаповани и нестали, али нестали су и људи коjи су се затекли у погрешно време на погрешном месту.
Институт води проjект идентификациjе жртава из масовних гробница и ексхумациjе, а посебно jе занимљиво што има и Биро за лустрациjу, од ког сви коjи желе да буду на jавним функциjама мораjу да добиjу потврду да нису сарађивали са службом безбедности. Ако jесу и одговорни су за страдања људи, суд доноси одлуку о забрани вршења jавне функциjе.
Биро за архивирање документациjе специjалних немачких, совjетских и пољских служби чува чак 90.000 километара историjске грађе!

НАЈГОРЕ ЗНАЊЕ МЛАДИХ ОД 28
Маринковић подсећа на последње истраживање, од пре четири године, о томе колико грађани, а посебно млади, познаjу историjу, чиjи jе наручилац био Београдски центар за људска права. Тада jе наjвеће незнање примећено код генерациjе између 18 и 28 година, коjа би требало да има наjсвежиjа знања из школе. Чак 72 одсто признало jе да их не интересуjе историjа, а 81 одсто да jе не зна. Трећина испитаника ниjе знала шта се десило 27. марта 1941, мање од трећине знало jе тачан датум ослобођења Београда, 47 одсто и даље перципира четнике као сараднике окупатора, а 66 одсто тврди да су вршили терор над цивилним становништвом. Проценат оних коjи знаjу за Димитриjа Љотића jедноцифрен jе, а 28 одсто грађана сматра да су за победу наjзаслужниjи партизани.

Извор: Интермагазин