Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Да ли је “затирање” права реч за страдање Срба у светским ратовима?

Датум објаве: петак, 27 јануара, 2017
Објављено у Остала стратишта
Величина слова: A- A+

Реч “затирање” председник Томислав Николић предлаже као нови појам који би означавао страдање српског народа у Првом и Другом светском рату. Предлаже и да се та реч уведе у српски правни систем како би се неговала култура сећања. А да ли је “затирање” прави израз за масовно страдање Срба?

“Предлажем да се установи јединствен појам ‘затирање’, који ће означавати српско страдање, као што су Холокауст и Порајмос, универзвално прихваћени појмови за страдање Јевреја и Рома”, рекао је председник Србије Томислав Николић 23. јануара, на обележавању 75 година од Новосадске рације.

“Затирање”, појаснио је Николић, означавало би покушај истребљења српског народа за време Првог светског рата, у нацистичкој Немачкој и НДХ. Глагол затрти или потпуно уништити, истребити, искоренити – по значењу одговара ономе што је председник предложио. Међутим, у речи “затирање” постоји граматички проблем.

“Од свршеног глагола затрти немамо именицу, оне се и не праве од свршених глагола. Ако би требало бирати српску реч, можда би боље било за жељени појам изабрати реч истребљење”, сматра лингвиста Владо Ђукановић.

Уз то, подсећа Ђукановић, реч за масовно страдање једног народа већ постоји.

“То је геноцид, али смо свесни да је та реч затрпана нејезичким значењима”, каже Ђукановић.

Историчар Чедомир Антић истиче да геноцид који је извршен над Србима, који се може поредити само са Холокаустом и геноцидом над Ромима, нема преседана у Другом светском рату и да је најмање прихваћен од великих сила и најмање прихваћен у Европи.

У том смислу, иницијатива председника Николића је на месту, сматра Антић. Ипак напомиње да сам предлог да се страдање Срба назове “затирањем”, како би добило на значају као Холокауст – није довољан за неговање културе сећања.

“Треба да буду објављена релевантна истраживања. Ми то нажалост нисмо имали. Где је Музеј жртава геноцида, колико има запослених, ко је директор, како су га изабрали, како функционише, с ким има контакте? Не може један музеј то сам да ради, држава мора да стане иза тога, са трајним пројектом”, објашњава Антић.

За сада, председник Томислав Николић није отишао даље од јавно изречене намере да се “затирање” уведе као нови термин  – ни у језик ни у правни систем.

Извор: РТС

Везане вијести:

Обиљежено 75 година од Новосадске рације




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top