Хрватска ћирилица из Широког Бријега

Међу наjинтересантниjе и свакако трагикомичне теориjе о траговима хрватства у Херцеговини спада она коjа истовремено обjашњава историjу малог градића у коjем jе рођен Гоjко Шушак

Неколико минута пре 21 час у врелу београдску ноћ, из биоскопа „20. октобар“, 13. jула 1968. године изашао jе jедан двадесетогодишњак. У биоскопу се приказивао филм „Рисифи у Панами“. Младић се лагано спуштао Балканском улицом и када jе био на неколико стотина метара од железничке станице у биоскопу „20. октобар“ одjекнула jе страховита експлозиjа. Временски темпирана бомба, постављена у 16 реду испод седишта броj шест убила jе радника Саву Чучуровића и ранила jош 70-ак особа. Студенткиња Магдалена Новаковић остала jе без обе ноге.

УСТАШКА АРМАДА

Четрдесет година касниjе у босанском делу Херцеговине, у месту Широки Бриjег, дошло jе до великог сукоба између навиjача ФК Сараjево и навиjача НК Широки. Један младић из главног града Босне убиjен jе хицем из револвера. Полициjска истрага каже да jе пуцао извесни Оливер Кнезовић, пореклом из облишњег Смокиња. Туча jе била масовна, са преко 500 учесника, и углавном се одвиjала на централном градском тргу коjи носи име Гоjка Шушка. Да, то jе онаj ратни министар одбране осамостаљене Хрватске, наjближи сарадник Фрање Туђмана. Он jе рођен у Широком Бриjегу.

А какве везе имаjу ова два догађаjа, шта има Широки Бриjег са експлозиjом у Београду 1968. године. Има, стрпите се.

Општина Широки Бриjег, уз jош неколико херцеговачких места, дала jе наjвише усташких добровољаца, а након што jе окончан Други светски рат партизани су, у ретким тренуцима искрености, признавали да су 1944. године наjжешће и наjтеже борбе водили управо у Херцеговини, са усташама. Тамо се нико ниjе предавао, а гинуло се уз повике „За поглавника и Хрватску“.

После окончања Другог светског рата и пораза НДХ са подручjа Широког Бриjега велики броj усташа придружио се „шкрипарима“ оружаним формациjама разбиjене усташке армаде коjи су jош неколико година, све тамо до 1948, харали Херцеговином, убиjали људе, пљачкали и светили се свима коjи су их или игнорисали или потказивали новоj власти. Савремени хрватски историчари рећи ће да jе Широки Бриjег одувек хрватски, да jе jедно од семеништа хрватства и католичке вере у Херцеговини. Ако им затражите доказе за тако нешто споменуће вам „Кочеринску плочу“. И ту за њих настаjе чињенични и логички хаос.

ТРАГИКОМИЧАН ПОКУШАЈ

Само бескрупулозни и сваког стида ослобођени људи могу, након спомињања Кочеринске плоче, истраjавати у тврдњи да jе Широки Бриjег jедна од колевки хрватства. Зашто? Зато што jе Кочеринска плоча у ствари надгробни споменик породице Милошевић, тачниjе, Вигња Милошевића, српског великаша и имућног човека коjи jе умро почетком 15 века, 1404. године. Текст на тоj плочи написан jе ћирилицом.

У трагикомичном покушаjу обjашњавања дилеме коjа се jавља између тврдње да jе Кочеринска плоча доказ хрватског постоjања у том делу Херцеговине и ћирилице на тоj истоj плочи, савремени хрватски историчари рећи ће да се ту ради о, замислите, „хрватскоj ћирилици“. Ако их упозорите да причаjу будалаштине спустиће теориjу на нижи степеник и „признати“ да се ту у ствари ради о „босанчици“ – аутентичном ћириличном писму Босне и Херцеговине, чиjе исходиште, додаjу, ваља тражити код оних коjи су по тоj земљи остављали стећке или краjпуташе. Ову теориjу jе, немаjући друге, користио и рахметли Алиjа Изетбеговић, када се мучио да обjасни порекло босанских муслимана, а одбиjаjући да призна њихов (а тиме и своj) српски корен. Босанчицу jе, као синоним за ћирилицу, краjем 19. века лансирао Бењамин Калаj, аустриjски управник Босне, човек коjи jе измислио и Бошњаке као нову нациjу. Калаj jе све то чинио са циљем да Босну и Херцеговину што више „ослободи“ српског наслеђа и српске историjе у коjу су Босна и Херцеговина дубоко уроњене.

СТРЕЉАЧКИ ВОД

Иначе, прва католичка црква у Широком Бриjегу подигнута jе 1871. године, (градња започета 1846) на темељима православне богомоље коjу су порушили Турци. Онаj младић са почетка текста завршио jе иза решетака и после десетогодишњег процеса осуђен jе на смрт због повезаности са усташком емиграциjом и терористичким актом у биоскопу „20 октобар“.

Стрељачки вод построjен jе у рану зору 10. jануара 1978. године. У Београду jе тог jутра дувала кошава и било jе веома хладно. Човек коjи се након команде стрељачком воду да пуца стропоштао на земљу звао се Миљенко Хркач. Тако jе окончан његов живот започет 1948. године у селу Мокро општина Широки Бриjег.

Остаће вечита таjна да ли jе бомбу поставио Миљенко или његов брат Божо, као што су на суђењу неколико пута тврдили и jедан и други.

Иначе презиме Хркач, са верзиjама Ркаћ или Хркаћ, погрдни jе назив за Србе у Далмациjи и Херцеговини. Хркачи из Мокрог и Прибиновића, недалеко Широког Бриjега, некада су славили Ђурђевдан.

Извор: pecat

Везане вијести: Ратко Дмитровић