Циљ усташa – истребљење Срба

Настанак Независне Државе Хрватске прогласио је преко микрофона Радио Загреба у 17 и 45 сати, 10. априла 1941. бивши пуковник аустроугарске војске Славко Кватерник, који је говорио у име поглавника Анте Павелића. После овог радиофонског проглашења уследила је службена церемонија. Тако се рађа „независна“ хрватска држава, која од независности има само име, будући да се налази под гвозденим старатељством нацифашистичких окупационих снага.

Територија ове државе обухвата историјску Хрватску, Славонију, Босну и Херцеговину и део Далмације, али једна невидљива демаркациона линија дели је на две посебне зоне: на западу је под италијанском, a на истоку под немачком контролом. Линију која раздваја зоне утицаја успоставили су нацисти да би себи обезбедили већи део рудних резерви.

Нова марионетска држава коју су створили Фирер, нациста, и Дуче, фашиста, може да рачуна на ватрену подршку Хрватске католичке цркве, подршку која је сасвим конкретна. Једанаестог априла преко Радио Загреба усташке власти су позвале градско становништво да се обрате жупничким уредима где ће им свештеници дати упутства како да се понашају као сарадници нацифашистичких окупатора.

Умерени вођа Влатко Мачек испунио је своје обећање: 9. априла је напустио колеге у министарском кабинету који су се склонили у Црну Гору и одмах се упутио у Загреб да би јавно изразио подршку новом режиму, обезбеђујући Павелићу неопходну подршку Сељачке странке. Касније ће се испоставити да је Мачек био унапред обавештен о нацифашистичком нападу на Југославију: 31. марта дописник немачке новинске агенције „Дне“ пренео му је поруку Фон Рибентропа да се држи даље од Београда.

Анте Павелић стиже у Загреб 15. априла. Прво што је поглавник учинио било је упућивaњe телеграма силама Осовине са захтевом да службено признају нову државу. Мусолини одговара из Рима:

„С великим задовољством поздрављам нову Хрватску која је стекла дуго прижељкивану слободу, данас када су силе Осовине уништиле вештачку југословенску творевину. Драго ми је да могу да вам изразим признање Независне Државе Хрватске у име фашистичке владе којој ће бити мило да се с хрватском народном владом договори о границама нове државе, којој италијански народ жели сваку срећу.“

Слично признање стигло је од Хитлера и других чланова Тројног пакта, као и од Манџукуа, марионетске државе коју су 1934. створили Јапанци у Манџурији.

Сутрадан, 16. априла, у Италији Corriere della Sera објављује да у Загребу „зрачи ред доктора Павелића који је одмах распустио све политичке странке у Хрватској“. Као прву меру поглавник у новој хрватској држави обнавља диктатуру.

Године 1941, 16. априла, у Загребу се устоличује прва усташка влада: председава Анте Павелић, који пре свега тражи благослов папе, упућујући Пију XII срдачну поруку:

„Божанско провиђење ми је повјерило вођење владе, a моја прва накана је да народ остане вјеран својој славној прошлости, Светом апостолу Петру и његовим насљедницима, да наша нација, прожета ријечима Светог еванђеља, постане Божје краљевство. Да бисмо извршили такав величанствени задатак понизно молим Вашу светост да ми да своју подршку.“

Осим циља за остварење независности и сталног позивања на идеолошко-религиозни интегрални католицизам усташки покрет није никада разрадио неки прецизан политички програм. Ту празнину попуњава поглавник у својству диктатора – председника Владе Независне Државе Хрватске, посредством неке врсте „програма намера“, који се сублимира у један прецизан императив: крајњи циљ мора да буде стварање Хрватске као домовине народа чистог у телу и духу, лишеног расног мешања и очишћеног од појединаца који су туђи његовој католичкој вери. Хрватска држава за коју се Анте Павелић припрема да влада броји око шест и по милиона становника: од тога је преко два милиона омражених Срба православне вере и нешто мање од 90.000 Јевреја.

Јеврејски проблем за усташе није главни „расни проблем“: што због малог броја Јевреја у Хрватској, што због тога што је поглавникова жена Мара јеврејског порекла (ћерка Јеврејке Иване Херцфелд), a и бројне усташке старешине имају јеврејско порекло.

За поглавника је антисемитизам потребан првенствено због угађања веома моћном нацистичком савезнику. Право „коначно решење“ за усташку диктатуру јесте истребљење Срба: једине етничке групе која је у стању да „упрља чисту хрватску расу“, православних „шизматика“ који се супротстављају Римској цркви, старих угњетача Краљевине Југославије.

Усташки диктатор не губи време. Већ 18. априла поглавник доноси прве декрете расног типа: предвиђа се именовање државних комесара у приватним предузећима чији су власници Срби или Јевреји, који ће располагати свим њиховим средствима. Истога дана се разашиље и друга наредба Главног усташког уреда (привремени назив за будуће Министарство унутрашњих послова), која предвиђа „ухићење свих Срба и свих Жидова који су познати као комунисти чак и на основу самих сумњи“.

НАРУЏБИНА

Књига „Надбискуп геноцида“, у издању куће ЈАСЕН може да се наручи преко телефона 011 32 86 339, 064 124 2626 или на mail: jasenbook@gmail.com

Један други декрет са законском снагом, који је донет 25. априла 1941, забрањује „употребу ћириличког писма како у приватном, тако и у јавном животу“. Пет дана касније декрет „3а обрану аријске pace и части хрватског народа“ утемељује Повереништво за расну политику, које је овлашћено да потврди или промени одлуку у свим случајевима „сумњиве расне припадности“; овај декрет налаже јавну расно–верску идентификацију, обавезујући српско становништво да носи траку плаве боје са словом П (што значи православац), a јеврејско да носи Давидову звезду на рукаву (затим на леђима).

Нарочито строге су антисемитске норме које је у Загребу изложио шеф загребачке полиције (и будући шеф свеукупне хрватске полиције) Еуген Дидо Кватерник у Наредби која је овако конципирана: „Свим Жидовима се забрањује да напусте територију града Загреба. Строго се забрањује Жидовима да купују робу или живежне намирнице у дућанима прије 10 сати. Жидови могу куповати само у жидовским дућанима.

СВИ дућани којима управљају Жидови морају одмах извјесити сљедеће натписе: на картону величине 16×25 цм мора бити написано црним словима цијелом дужином ‘Жидовски дућан’. Ови натписи морају бити налијепљени на свим излозима у висини 150 цм од земље или од пода, видљиви са улице или са оне стране са које се улази. Сви Жидови с њемачким држављанством морају се пријавити Усташкој полицији, Жидовско одјељење, да би преузели жидовске ознаке. Упозоравају се сви Жидови да се не задржавају и да не ходају у зонама града које су забрањене за Жидове.“ Загребачки католички надбискуп, монсињор Алојзије Степинац, одобрава прећутним пристанком овај антисемитски ред који је на снази у његовој бискупији.

СРБИ, ЖИДОВИ, ЦИГАНИ И ПСИ

Последњег дана априла ступа на снагу декрет са законском снагом под насловом „О хрватској националности“, који утврђује да право држављанства у новој хрватској држави припада само „ономе тко је аријског подријетла… Жидови и Срби нису држављани Независне Државе Хрватске, него припадници Државе… Само аријци уживају политичка права“. Србима, Јеврејима и номадима забрањује се ходање плочницима и посећивање јавних места, продавница и ресторана, док се на превозна средства стављају натписи:

„Забрањено Србима, Жидовима, Циганима и псима.“

Аутор: Marko Aurelio Riveli

Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ