ЧАК НИ МРТВЕ НЕ ПОШТУЈУ!?

БЕОГРАД, 5. МАЈА /СРНА/ – На комеморациjи погинулим воjницима ЈНА у Добровољачкоj, коjа jе недавно одржана у Сараjеву, родбина и приjатељи тугуjу, док повећа група грађана увредљиво довикуjе, заправо урла – то jе слика БиХ коjа jе претедент за улазак у ЕУ, пише „Политика“ у тексту, у коjем се оцjењуjе да jе случаj „Добровољачка“ из маjа 1992. године био покушаj муслиманске стране да убиjе тадашњег лидера Алиjу Изетбеговића и за то оптужи ЈНА.

Воjни аналитичар Мирослав Лазански у тексту под насловом „Немамо сви амнезиjу“, коjи се бави недавном комеморациjом убиjеним воjницима ЈНА у Добровољачкоj, пита се какви су то људи, каква jе то средина, да се чак ни мртви не поштуjу?

У тексту се напомиње да jе приjе одласка у Лисабон, тадашњи предсjедаваjући Предсjедништва Алиjа Изетбеговић сва своjа овлашћења у писаноj форми пренио на Еjупа Ганића.

За вриjеме напада на колону ЈНА у Добровољачкоj улици, наводи се у тексту „Политике“, из етера стиже порука припадницима „Зелених беретки“: „Убиjте Алиjу!“. Глас додаjе: „Кљуjо, склони се, jа водим ову операциjу“.

„У Сараjеву добро знаjу чиjи jе то био глас“, истиче аутор текста и оцjењуjе да jе „Добровољачка“ био покушаj и да се убиjе Алиjа Изетбеговић, од своjих, а оптужи ЈНА, па отуда и така став званичног Сараjева према трагедиjи убиjених припадника ЈНА.

Уз подсjећање на хронологиjу ратних дешавања у БиХ, аутор истиче да рат у БиХ ниjе започео првим метком у Сараjеву, него упадом хрватске воjске и муслиманских паравоjних формациjа у Брод и покољем српског становништва у Сиjековцу и то краjем марта и почетком априла 1992. када БиХ jош ниjе била међународно призната као држава, и када jе формално jош била у саставу Југославиjе.

У тексту се наводи да су компликациjе у Сараjеву почеле подjелом састава МУП-а, протjеривањем Срба из специjалних jединица МУП-а, општим нападима полициjске странице у граду, али и у циjелоj БиХ, док су се припадници „Зелених беретки“ и „Патриотске лиге“ прогласили за браниоце.

Подсjећа се да су Добровољачкоj претходили напади „Зелених беретки“ и „Патриотске лиге“ на све обjекте ЈНА у Сараjеву, као и да су припадници тих муслиманских формациjа упадали у воjне станове, пљачкали, одводили људе на такозване информативне разговоре, малтретирали породице припадника ЈНА, као и заробљавали воjнике ЈНА.

У тексту пише и да су Радио и ТВ Сараjево водиле беспоштедан пропагандни рат против ЈНА, те да jе криминалац Јука Празина постао господар живота и смрти у граду.

Првог маjа, стоjи у тексту, нападнута jе фабрика експлозива у Витезу и радио-релеjни центар везе, а другог маjа jе нападнут Дом ЈНА у Сараjеву, као и Воjна болница, коjа jе гађана зољама и бестрзаjним топовима, а нападнут jе и Школски центар ЈНА у граду, док jе на оближњем поилгону у Пазарићу блокирано 250 ученика и питомаца воjних школа.

На зграду команде Друге воjне области отвара се ватра из митраљеза, минобацача и артиљериjе, а у згради има погинулих и рањених, док муслиманска страна одбиjа све апеле да се прекину напади и да се погинули и рањени евакуишу из ове зграде.

„У таквоj ситуациjи предсjедник Предсjедништва БиХ Алиjа Изетбеговић се враћа из Лисабона у Сараjеву, гдjе jе задржан у касарни ЈНА у Лукавици, а ту jе имао пуну личну безбjедност“, наводи аутор.

У тексту се напомиње да jе Изетбеговићу тада предочено стање у граду и затражено да нареди муслиманскоj страни прекид ватре и омогући евакуациjу Команде Друге воjне области са свим погинулим и рањеним припадницима ЈНА, што он прихвата и пристаjе да буде у оклопном транспортеру УН са генералима Милутином Кукањцем /ЈНА/ и Луисом Мекензиjем /УН/ на челу колоне, коjа jе нападнута у Добровољачкоj улици.

Извор: