Чај од камилице

Ако си спреман да некога удариш педаљ изнад, или два педља испод пупка, онда буди спреман да такав ударац и примиш

Зашто би Србији и Србима било добро кад у Србији и код Срба скоро па ништа није онако како изгледа и како се представља. Овде радикал није радикал, либерал није либерал, демократа је највећи борац против демократије, социјалиста је све само није социјалиста. Исто важи и за савремене српске антифашисте, самозване, ове салонске, кафанске, за које фашизам постоји једино код Срба и међу Србима. За њих је српски фашизам свако подсећање на Немањиће, средњи век, српске устанке, балканске ратове, Велики рат… Њима је доказ српског фашизма свако мишљење супротно њиховом. Ко другачије каже, тај клевеће и лаже, тај не заслужује достојанствен живот, њему ваља забранити јавна обраћања и наступе.

Већ неколико дана у Београду траје дрека поводом једне изложбе у галерији „Прогрес“, у центру града. Напредњаци сакупили на једном месту пар хиљада текстова, фотографија и карикатура које, по њима, доказују да у Србији нема цензуре, а то, да има цензуре, тврде управо аутори изложених радова. Лично, такву изложбу не бих постављао, одавно немам ни зрно поштовања према огромној већини оних чији су радови изложени у „Прогресу“, држим да им не треба давати значај, осим у случају који тражи писање ситне књиге надлежном суду. Али ако је изложба већ постављена, откуд ова сада већ хистерична цика тамо представљених, и њихових истомишљеника. Чему запомагање?

Јавна делатност подразумева добре и лоше, лепе и ружне реакције. Ако си спреман да некога удариш педаљ изнад или два педља испод пупка, па још сеириш након тога, буди спреман да такве ударце и примиш. Ако некоме кажеш да је мајмун, педер, будала, куртон, да му је мајка курва а дете кретен, зашто верујеш да ти тај, или неко његов, неће узвратити.

Ово чиме су узвратили напредњаци није ни дашак ветра, камоли жестока контра, противудар. Ово је чај од камилице. А и такав медијски раствор проливен по зидовима и поду галерије „Прогрес“, највише је, изгледа, опекао споменуте српске антифашисте. Њима је ова изложба само нови доказ да Србија тоне у фашизам. Постављају аналогију са Хитлеровом Немачком, призивају Гебелса за сведока. Следом те логике, значи да ће ово у Србији резултирати кристалним ноћима, стрељањем, логорима. Кажу, на сцени је галопирајући српски фашизам. Стари играчи и стара прича из деведесетих. Мучно и бедно опетовање. Молитва за нове донације из иностранства.

Све њих, самозване борце против цензуре и српског фашизма, било да су у сфери културе, политике или новинарства, веже особина, рекох већ, да не трпе другачије мишљење, став. Погледајте им медије које уређују, удружења у којима се окупљају, јавне наступе, интервјуе; нигде једне опречне реченице, сиве нијансе, дисонантног звука. Они су савршен доказ за реченицу с почетка текста.

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести: Ратко Дмитровић