Буњевачки вез

Никада нико, осим поjединих следбеника Старчевића, Павелића и jугословенских комуниста, Буњевце ниjе третирао као Хрвате. Они сами – а ваљда jе jедино то релевантно – себе сматраjу посебним народом

Када су оно 1991. године Хрвати обновили државност – након педесетогодишње паузе, проведене у „jугословенском мраку“ – ваљало jе створити и сопствену валуту. Наjпре jе то био хрватски динар а три године касниjе, 1994. уведена jе куна, валута усташке Независне Државе Хрватске. На свим апоенима хрватског динара беше портрет „хрватског знанственика Руђера Бошковића“. Какве везе Бошковић има с Хрватском? Никакве.

Рођен jе у Дубровнику 1711. године, од оца Србина и маjке Италиjанке. У то време хрватске државе ниjе било, ни аутономиjе. Постоjао jе регион коjи се тако звао, у вазалном односу мало према Угарскоj, мало према Хабзбурзима. Нико од становника Дубровника, кажу архиве, ниjе се изjашњавао као Хрват, нити jе спомињао хрватство.

То ниjе сметало модерноj хрватскоj историографиjи да Руђера Бошковића уведе у Хрвате. Било им jе довољно што jе Дубровник накнадно, скоро 300 година касниjе, ушао у састав новостворене хрватске државе.

По истоj формули хтели су да похрвате и Марка Пола (рођен jе 1254. године, на Корчули), али им jе 1992. године италиjански амбасадор у Загребу очитао буквицу, па су се оканули ћорава посла.

Због чега спомињем Бошковића? Због Иве Јосиповића, председника Хрватске. Чули сте да jе, налегавши на руду Руже Томашић (у Хрватскоj направила политичку кариjеру на мржњи према Србима и симпатиjама према НДХ) у два наврата jавно замерио председнику Србиjе, Томиславу Николићу, што jе Буњевцима у Воjводини поклонио књиге на ћирилици. То jе, вели Јосиповић, покушаj издваjања Буњеваца из редова Хрвата.

Значи, Буњевци су Хрвати. Нису, нити су икада били.

 Никада нико, осим поjединих хрватских попова, понеког следбеника Анте Старчевића, Анте Павелића и jугословенских комуниста, Буњевце ниjе третирао као Хрвате. Они сами – а ваљда jе у оваквим случаjевима jедино то релевантно – себе не сматраjу Хрватима, напротив, већ посебним народом, чиjи су корени с простора централне Херцеговине (Мостар и река Буна). Обавезно погледати шта су о томе у 19. веку писали и говорили (историjске књиге, изгледа, нико више не чита) познати Буњевци (на пример Иван Иванић, студиjа „Буњевци и Шокци“ из 1899) Аустриjанци, Мађари; погледати резултате пописа у Воjводини 1850/1880/1892. године и многи ће остати запањени.

А откуд овде комунисти? Главни Народноослободилачки одбор Воjводине послао jе 1945. године месним одборима допис у коjем се наређуjе да све коjи се изjасне као Буњевци и Шокци, упишу под ставку Хрвати. Ко не веруjе, правац Архив Воjводине.

И jош нешто; кад jе након Другог светског рата ЦК СКЈ повлачио границе међу републикама, Милован Ђилас jе тражио да Бачка припадне Хрватскоj. И било би тако, српски комунисти су ћутали, да се ниjе jавио Сплићанин, Вицко Крстуловић, рекавши да jе уврх главе што jе Ђилас Барању припоjио Хрватскоj (где никада ниjе била) па ако би то урадио и са Бачком, Србиjа би доживела страшну неправду.