Будимир: нови покушај Хрватске да изигра преузете обавезе

БЕОГРАД- Одлука о стамбеном збрињавању повратника је нови покушај Хрватске да изигра преузете обавезе и избеглим и прогнаним Србима врати незаконито одузета станарска права, изјавио је данас председник Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир.

Хрватска Влада донела је јуче Одлуку којом је увела нови рок за стамбено збрињавање повратника, бивших носилаца станарског права ван подручја посебног државног старања.

Будимир је у разговору за Тањугу подсетио да је хрватска влада овај програм збрињавања повратника донела 2003. године и односио се на подручја великих градова у којима више од 70 одсто избеглих Срба потражује станарска права.

Тај програм, како је објаснио, требало је да завара међународну заједницу на путу Хрватске према Европској унији и није наишао на већи интерес и одзив избеглих Срба, бивших носилаца станарског права.

Будимир је навео да су све земље, осим Хрватске, настале распадом СФРЈ, вратиле избеглицама станарска права и омогућиле откуп станова.

Хрватска је, међутим, погазила све билатералне и међународне споразуме и уговоре, укључујући бечки Споразум о сукцесији из 2001. којим се у Анексу Г избеглицама гарантују имовинска и друга стечена и статусна права, рекао је Будимир.

„Уместо да испоштује преузете обавезе у складу са стандардима, који важе у свим цивилизованим земљама света, Хрватска још једном покушава да подмнетне ‘кукавичије јаје’ и гази људска и грађанска права својих држављана српске националности“, нагласио је Будимир.

Посебно забрињава, како је рекао, што се у овом случају ради о договору председника две земље „којима је изгледа важнија ЕУ, него стандарди које би било потребно достићи на том путу.“

Будимир је указао да је хрватска влада одлуку о новом року за стамбено збрињавање донела уочи Донаторске конференције на којој би требало да буду прикупљена средства и усвојена решења за затварање дугорочне избегличке кризе у региону.

„Тако се уместо поштовања права, уважавају потребе, а имовинско питање третира као хуманитарно и то само у случају Срба избеглих и прогнаних из Хрватске“, објаснио је Будимир.

Он је истакао да се „на тај начин постојећи проблеми не решавају, већ гурају под тепих, што само може довести до нових неспоразума и сукобљавања“.

То потврђује, како је навео, подршка петицији избегличких удружења у којој је истакнуто 12 захтева, међу којима су кључни захтев за враћање насилно одузете имовине и станарских права или правична накнада за одузете станове.

Будимир је подсетио да је више од 100 избегличких удружења и завичајних клубова у петицији апеловало на све релевантне међународне институције, САД, Русију, Кину и владе европских земаља да подрже поштовање права Срба из Хрватске.

Он је подсетио да се у петицији на све њих апелује да не дозволе пријем Хрватске у ЕУ док не врати сва имовинска, станарска, статусна и друга права избеглих и прогнаних Срба.

„Петицију је досад потписало више од 50.000 људи, а охрабрује нас подршка Парламентарне скупштине савета Европе“, рекао је Будимир.

За разлику од бивших носилаца станарског права на подручју посебног државног збрињавања (подручје бивше РСК), ван тог подручја је рок за стамбено збрињавање био истекао 2005. године.

Сада је отворен нови рок, али је остао дискриминаторски услов према коме захтев могу поднети само повратници који немају у власништву другу кућу или стан на подручју Хрватске или држава насталих распадом СФРЈ и других држава у којима бораве, односно да их нису продали или на било који други начин отуђили након 8. октобра 1991. године.

Извор: ТАНЈУГ