Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Брозова захвалност савезницима

Датум објаве: субота, 9 априла, 2016
Величина слова: A- A+

Рањеним градом крстариле су екипe за извлачење мртвих и рањених. Зашто је страдало неколико десетина хиљада Срба у Београду, Нишу, Лесковцу…

Теразије
Београд је био обогаљен, немачки објекти
остали су тамо где су и били

У среду 26. априла, Радио Лондон је јавио да је маршал Тито Енглезима и Американцима упутио поруку захвалности за бомбардовање југословенске територије.

У то време Београд је готово све своје болнице и друге здравствене установе, са болесницима и свим медицинским особљем, иселио из града. Градско породилиште смештено је у подавалско село Заклопачу.

Београд је замро. Саобраћај у граду је обустављен, школе и факултети су престали с радом. Хиљаде унезверених Београђана потражиле су уточиште у Рипњу, Великом Мокром Лугу, Раковици, Пиносави, на Авали.

Дирекција за исхрану становништва почела је да преосталом становништву дели намирнице преко 114 пекара и 340 продавница. За непуних месец дана Београђанима је на овај начин подељено 126 вагона брашна, 17,5 вагона шећера, 16 вагона соли, 12 вагона сапуна, четири вагона уља.

Рањеним градом крстариле су десетине екипа за рашчишћавање рушевина и извлачење мртвих и рањених Београђана. У овим екипама је било и старо и младо – прваци драме, опере и балета Српског народног позоришта, ученици и студенти, радници и чиновници, најистакнутији спортисти.

Јавили су се и многи добротвори. Индустријалац Стеван Стефановић приложио је милион динара, генерал Милан Недић два милиона, панчевачки млинари послали су 25.000 килограма пшенице и кукуруза и 150 килограма масти. Танасије Живојиновић, председник општине у Реснику, приложио је 50.000 динара, Милутин Хаџи-Вуковић 25.000 динара, а др Димитрије Миодраговић је деци српских избеглица наменио 10.000 динара.

Црвени крст Пожаревца упутио је 500.000 динара, Тихомир Димитријевић из Пожаревачког Александровца дао је 5.000 килограма кукуруза, 2.000 килограма пшенице и 50 килограма масти…

Београд је, страхујући од нових честитки “савезника”, ноћу био потпуно замрачен. Казне за крађе и шпекулације биле су све веће. Миливоје Живановић кажњен је са 30 дана затвора и 100.000 динара зато што је избеглицама продао пет килограма брашна по цени од 180 динара по килограму, што је било дупло више од уобичајене цене.

Коча руши школе

Константин Коча Поповић, 21. јула, предлаже Врховном штабу на Вису шта све англо-америчким бомбама треба гађати у Београду, Нишу, Нишкој Бањи, Бору, Врању, Владичином Хану, Лесковцу, Вучју, Лебану и Грделици. Уз неколицину војних и привредних објеката списак београдских мета је врло прецизан: “Захватити женску учитељску школу и гимназију у Краљице Наталије улици, Народну скупштину, ул. Краља Александра, па Трговачку академију, ул. Жоржа Клемансоа па ‘Палату Албанија’, па школу Краља Александра на Топчидерском брду, па југозападну страну гробља на Бановом брду…”

Исту казну добио је и Душан Вуксановић, шофер из Крагујевца, јер је избеглицама наплаћивао вожњу десет динара по километру, а сиромашне који нису имали новац одбио је да вози. Јован Љубинковић кажњен је са 20 дана затвора што је коњско месо продавао по 600 динара по килограму, а Светозар Љубинковић је добио 30 дана затвора што је исто месо нудио по 600 динара по килограму, тврдећи да је то говеђе месо.

Азис Пеливановић је кажњен са десет дана затвора због тога што је продавао ужегле бисквите. Пекар Ратомир Милошевић је прошао још горе. Платио је глобу од 200.000 динара и у затвору провео месец дана зато што је грађанима за килограм пшеничног брашна давао килограм лоше печеног хлеба умешеног од непросејаног пшеничног и кукурузног брашна.

Симо Видовић и Јован Милићевић добили су по десет дана затвора због тога што су производили забрањено бело луксузно пециво. Један кафеџија је заглавио 30 дана затвора што је српске и бугарске цигарете продавао по зеленашким ценама. Један кувар је провео 20 дана на принудном раду због скупље продаје порције пасуља.

Од разних шпекуланата и црноберзијанаца свакодневно су одузимане стотине килограма разних производа које је власт у највећем броју случајева делила болницама, обдаништима и дечјим домовима.

Десет дана после ускршњег разарања Београда Божидар Недић, члан Међународне организације бивших ратника и ратних инвалида, пресавио је табак и обратио се краљу Велике Британије. Ово писмо, написано је у Београду 27. априла 1944. године:

Његовом царском и краљевском величанству Џорџу VI

Ваше Величанство,

… Над мојим народом, који је окупиран од једне од ратујућих странака, па према томе налази се ван рата, обезоружан и покорен, извршен је страховит злочин, кога светска историја не познаје ни по мотивима, ни по жестини. Тај злочин извршен је у име енглеског народа, на чијем се челу Ви налазите. Ето, зато, што Ваша личност симболише енглески народ, ја се на Вас обраћам, што значи да говорим у исто време и енглеском народу.

“Знам шта ћете ми одмах приметити. Да Ви имате одговорну владу и да се изволим њој обратити. Опростите, тај пут је за мене и мој народ затворен, јер ми живимо у дубоком уверењу да оно што Ваша одговорна влада ради, бар у погледу моје земље, не одобрава енглески народ. И због тога, ја се обраћам Вама а не Черчилу, дакле обраћам се енглеском народу”.

“Величанство!

Огромни напори авијације, натоварени тешким бомбама са ознаком на својим апаратима енглеске тробојнице, изручили су свој страховит товар над Београдом, најмногољуднијим градом моје земље. То су чинили на сам дан православног Ускрса, који је један од највећих хришћанских празника. Уместо радости нејакој деци и женама за свој празник, Ваши авијатичари разнели су утробе и обезглавили телеса у масама. Само мртвих побијено је око 2.000, а са рањенима број жртава прелази више хиљада. Можете мислити, Величанство, каква је несрећа задесила мој народ, који је у савезништву са Вашом војском водио рат, упропастио земљу, изгубио државу и за три године по саветима Ваше одговорне владе саботирао окупатора, борећи се по шумама, па је нанизао још милион гробова. Сад је дочекао да га његови ратни другови и савезници, Ваши авијатичари, награде на тај начин што су му побили 10.000 невиних жртава и разрушили хиљаде домова”.

“Величанство!

Дозволите једно питање: ‘Је ли овај злочин извршен по Вашем наређењу, или бар са Вашим сазнањем?’ То што питамо односи се и на енглески народ. Је ли он преко Вас дао свој пристанак?

Знам унапред Ваш одговор: Није… у Вашој престоници седи једна емигрантска влада коју Ви још признајете, јер са њом општите. На послетку, у нашој земљи имате симпатизере, да би овакав један вандалски акт био потпуно неразумљив. Па онда зашто је бомбардован Ниш, Никшић и Београд и зашто је уништено неколико десетина хиљада Срба.

Божидар Ђ. Недић”

Аутор: Иван Миладиновић

Извор: НОВОСТИ

 

Везане вијести:

Фељтон: Савезничко разарање наших градова 1944. године (1)

Фељтон: Савезничко разарање наших градова 1944. године (2)

Фељтон: Савезничко разарање наших градова 1944. године (3)

Фељтон: Савезничко разарање наших градова 1944. године (4)

Фељтон: Савезничко разарање наших градова 1944. године (6)

Фељтон: Савезничко разарање наших градова 1944. године (7)

Фељтон: Савезничко разарање наших градова 1944. године (8)

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

3 одговора на „Брозова захвалност савезницима“

Josif каже:

teofile slobodni ti smanji odlaske u crkvu vidiš da ti ne prija, tamo ti napune glavu o nekakvim progonima vjernika, a u stvari popovima smanjili profit u vrijeme komunizma jer ljudi inače ne vole ići u crkve i džamije, odvede te tvoj patrijarh vatikanu u zagrljaj, a nas komuniste nem ako gdje da odvede, mi svojom glavom razmišljamo, a ne popovskom i hodžinom. mi smo oslobodili ljudima psihu i dušu, sada ste svi robovi vatikana, a muslimani feudalnih arapa, nikakve vi veze ni sa vjerom ni sa mozgom nemate, samo bi da ubijate u ime boga i nadgornjavate se ko je veći vjernik a u stvari ko je veća budala u poštovanju stvari o kojima niko pojma nema, a najmanje vi vjernici. samo ste topovsko meso
.

Josif каже:

Pisac ovog članla sigurno radi za Nijemce, Đinđićeva ekipa, čim sa ovoliko zlobe piše o vojnim akcijama OSLOBAĐANJA Jugoslavije, jer smo istjerali njegove Nijemce

Е мој Јосифе комуњаро, нема у теби ни памети ни срца. Узевши у обзир комунистичке прогоне, логоре, јаме и антисрбизам, можемо закључити да је тај поредак најсличнији фашизму. Можда су царске традиције Русије и Кине успеле да заврте ову тоталитарну идеологију и окрену је на своју страну, можда је неким комшијама одлично послужила као пресвлака за нацистичке униформе, али за Србе је комунизам био катастрофалан. Наоспорно је да су Срби у другом светском рату страшно пострадали од фашизма (највише од хрватског клеро-фашизма) и највише се борили против њега. Нападнути су као Срби и бранили се као Срби, а пушку су прихватили од оног који ју је дао. Није се на Козари јуришало за марксизам, још мање за титоизам, већ за српску слободу. Нашавши се у процепу између две нихилистичке западне идеологије (додуше комуно-бољшевизам је руски модификовани руски марксизам), Срби су били приморани да или трпе, или бирају између та два зла. Заиста, има ли горег избора него између две окупације, односно два тоталитаризма?
И има ли веће славе, од слободе? Слободе да будеш и антифашиста и антикомуниста, да осудиш оно што је лоше и славиш оно што је добро, ни по бабу ни по стричевима. Победа над фашизмом је најбоље што нам се тих мучних година догодило. Међутим, оно што се потом догодило, вишеструко је првазишло последице фашистичког масакра над србима (број изгубљених српских душа, тела, територија, културе, традиције,….). Дакле, комунистички телесни, а поготово духовни масакр над србима је без прмца у нашој крвавој историји (Турци су за комунисте мала деца).

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top