Ни 25 година откако је на најсвирепији начин у три српска села која данас припадају Федерацији БиХ убијено 117 људи – нико није одговарао
Од нашег дописника
Сарајево – О предратном животу Срба у селима Брадина код Коњица, Ледићи код Трнова надомак Сарајева и Чемерно у општини Илијаш, која су након Дејтона припала Федерацији БиХ, већ 25 година сведоче само остаци српских порушених кућа, ливаде и њиве зарасле у коров и спомен-обележја са именима њихових најближих сродника, свирепо ликвидираних у нападу припадника муслиманских снага.
Данас у тим сабласно пустим селима, осим духова прошлости, „станује” и неправда, јер за злочин почињен пре четврт века још нико није одговарао.
То вишегодишње игнорисање страдања Срба у протеклом рату и непроцесуирање злочинаца који су их, у три поменута случаја, убијали на њиховом кућном прагу, с једне стране оправдава незадовољство представника Републике Српске, а с друге потврђује колико су искрене изјаве најодговорнијих људи у правосудним институцијама БиХ да је за њих „сваки злочин, злочин” и да, у том смислу, „нема и не сме бити никакве разлике”.
Ако већ тврде да им није својствено „селективно дељење правде”, онда би морали бар да кажу зашто ни након 25 година нису пронашли и осудили оне који су у само једном дану (3. јуна 1992) у Ледићима убили 24 српска цивила, у Чемерну (10. јуна 1992) 32, а у Брадини (25. маја 1992) њих 48 или укупно 117.
У злочиначком походу на Ледиће, предратно српско село у коме тренутно живе само брачни пар Обрен и Драгица Миовчић, припадници Армије РБиХ 3. јуна 1992. мучки су напали и убили невине и недужне српске цивиле међу којима је највише било стараца, жена и деце. Најстарија жртва била је 92-годишња Иконија Васић, а најмлађа Милутин Тешановић, који је имао само 18 месеци. Према извештају МУП-а Републике Српске, становници Ледића убијени су на најбруталнији начин – клањем, вешањем или гушењем. Као најодговорнијег за тај монструозни злочин, породице жртава означиле су бившег команданта полиције у Трнову Едхема Годињака.
У разореном, спаљеном и опустелом селу Чемерно, у коме нема ниједног Србина повратника, ове суботе обележено је 25 година од страдања 32 становника тог села које су муслиманске јединице 10. јуна 1992. у раним јутарњим сатима убиле такорећи на спавању. Оне које нису успели ликвидирати одвели су у злогласне логоре, а након тога опљачкали су њихову имовину и село сравнили са земљом. Починиоци тог злочина и данас се слободно шеткају, иако је Министарство унутрашњих послова РС још у марту 2007. године поднело допуњену кривичну пријаву са доказима и именима 15 Бошњака осумњичених за брутални покољ голоруких и невиних српских цивила.
Додатни злочин над њима извршиле су и власти федералне општине Илијаш којима је засметало што је на спомен-обележју на масовној гробници у Чемерну написано „ратни злочин” и наредили су да се те две речи прекрију плочицом на којој пише „збивања”, мислећи ваљда да на тај начин могу „ослободити” своје сународнике од одговорности за зверско мучење и убијање Срба, комшија.
У коњичком селу Брадина, у коме је пре рата било 280 српских кућа са око 1.200 становника, данас стално живи само двоје Срба. Остали који су преживели крвави пир муслиманских фаланги 25. маја 1992, када је убијено 48 људи, што њихових најближих сродника, што комшија, и када је Брадина сравњена са земљом, а Храм Васкрсења Господњег запаљен и срушен, расути су широм света.
Аутор: Душанка Станишић
Извор: ПОЛИТИКА
Везане вијести:
Коњиц: Сјећање на страдање Срба из села Брадина | Јадовно …
Обиљежено 25 година од страдања Срба у Брадини | Јадовно …
Ни четврт вијека од злочина над Србима нико није оптужен …
Масакр над Србима у Ледићима – злочин без казне | Јадовно …