Борислав Комад: Заборављени џелати

Склони као народ брзом забораву, што, наравно, највише одговара агресорима

Обележавајући већ пуних осамнаест тужних година сећања на злочиначко бомбардовање СР Југославије, наш народ, држава и гласила са пуно пијетета одају почаст жртвама, али као да се избегава подсећање на њихове џелате.

Склони као народ брзом забораву, што, наравно, највише одговара агресорима, више се питамо „Зашто“ (тако пише и на спомен-обележју невиним страдалницима РТС), али уз то ваља често помињати ко је починио највећи злочин у Европи после Другог светског рата.

Први пример је, наравно, бивши председник САД Вилијам Клинтон као главни иницијатор убијања једног народа и разарања једне државе. Ту је и његова слушкиња за спољну политику, као челник Стејт департмента Медлин Олбрајт (иначе одрасла у Београду). У тој колони смрти и разарања, у време бомбардовања наше државе Хавијер Солана, као генерални секретар НАТО дружине и беспоговорни послушник Беле куће, злочин над злочинима назвао је „милосрдним анђелом“ чак кад је, уз хиљаде убијених, усмрћено и трогодишње батајничко анђелче Милица Ракић. За њим нимало не заостаје Ричард Холбрук. Позирајући 1998. у шатору, са изувеним ципелама и прекрштених ногу у друштву наоружаних Арнаута, одмах по повратку у Вашингтон његови приштински домаћини, дотад у Стејт департменту означавани терористичком организацијом, наједаред су постали „борци за слободу против окрутне власти у Београду“ и већ следеће, 1999. године догодило се оно што се догодило. Са овог света отишао је 2010. код Оног горе остављајући иза себе злочине које је починио доле.

Његов саборац, дипломата САД Вилијам Вокер, бесрамно је у селу Рачак на Косову и Метохији „непобитно утврдио“ да су 45 пронађених тела Албанаца „ликвидирани од снага безбедности Србије“ иако се није знало ни ко су и одакле донети што је касније био главни окидач за злочиначки напад на СРЈ.

Да се не заборави ни Весли Кларк који је више него добро наплатио своје злочине касније добијајући дозволу од представника лажне творевине да његова приватна фирма копа руду у јужној српској покрајини, као ни Тони Блер, због зла учињеног нашем народу и држави.

Зато није на одмет размислити да се бар на местима највећих страдања у Србији, поставе опомињућа обележја са именима и фотографијама највећих злочинаца како не би пали у заборав, па попут „Зида плача“ у Јерусалиму и ми поставимо ознаке „зидова НАТО срама“!

Аутор: Борислав Комад

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Дјецу вам нећемо опростити: Дан кад је НАТО убио Милицу Ракић

Сјећање на жртве бомбардовања РТС-а

18 година од напада у Грделичкој клисури: Сећање на страдале путнике