БЕОГРАД – Представници избjегличких и завичаjних удружења Срба из Хрватске предали су данас предсjеднику Србиjе Борису Тадићу копиjу прикупљених 45 000 потписа подршке петициjи коjа се односи на поштовање њихових имовинских и људских права и затражили његову подршку рjешавању избjегличких проблема.
Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта, у пратњи представника избjегличких удружења Срба из Хрватске, предао jе кутиjу са потписима на писарницу зграде Предсjедништва Србиjе.
Линта jе рекао новинарима да представници 103 избjегличка удружења намjераваjу да копиjе ових потписа подршке предаjу на двадесетак адреса у Србиjи и међународноj заjедници.
„Овом акциjом апелуjемо да предсjедник Тадића и све друге релевантне институциjе у међународноj заjедници помогну да се коначно пронађе траjно и свеобухватно рjешење проблема избjеглица“, рекао jе Линта.
Он jе додао да се посебно апелуjе на међународну заjедницу и предсjедника Тадића да буде испоштован до краjа кључни документ везан за избjегличка права, односно Бечки документ о сукцесиjи, анекс Г, коjи предвиђа да се свим избjеглим лицима од 31. децембра 1990. године врате њихова имовинска, статусна, стечена и сва друга права. Предсjедник Асоциjациjе избjегличких и других удружења Срба из Хрватске Милоjко Будимир навео jе да избjегли Срби траже да им се врати оно што им припада, jер ако већ Хрватска иде у ЕУ, онда би било природно очекивати да врати њихова основна и људска и грађанска права.
„Очекуjемо, не само од Тадића, него и од српских представника у хрватском парламенту да коначно схвате да jе тешко очекивати да ће доћи до помирења на овим просторима ако не буду задовољени наши захтjеви“, рекао jе Будимир.
Он jе навео да су избjегличка удружења проциjенила имовину Срба коjа jе остала у Хрватскоj на око 30 милиjарди евра и додао да jе апсурдно очекивати да ће та имовина бити надокнађена кроз неку донаторску конференциjу.
Подршку петициjи и предаjи потписа дао jе и предсjедник Српске народне странке у Хрватскоj Милан Родић, коjи jе рекао да има много неправде у Хрватскоj, у коjоj су Срби имали своjа имања и стечена права коjа се оспораваjу.
Он jе рекао да се глас избjеглих Срба из Хрватске мора чути, не само у Хрватскоj и Србиjи, него и код званичника у ЕУ.
„Хрватска се спрема да уђе у ЕУ, као и Србиjа и сматрамо да приjе тога треба ставити ствари на своjе мjесто и свакоме вратити оно што jе његово и што му припада, од основних права, како права на рад и имовине, тако и станова и повратка кућа коjе треба обновити“, додао jе Родић.
Један од избjеглих Срба из Хрватске Давид Џумић из Срба, из Лике, рекао jе да се готово 15 година бори за своjа имовинска права, док Жељко Бурсаћ, родом из Личке Калдрме, каже да су му у Хрватскоj остале четири стамбене jединице на подручку општине Грачац, коjе нису обновљене ни након 15 година.