„Бљесак“ је још у мраку

Колона краjишких избjеглица

И овога 1. маjа, 22 године касниjе, док су се западнославонски Срби широм света поменима и парастосима, са свећама и цвећем, сећали своjих мртвих и силом напуштених имања, дотле су Хрвати у Окучанима, некад главном центру те српске области, уз присуство државног врха, славили jедну од наjзначаjниjих победа у домовинском рату извоjевану над „мрским агресором“ у акциjи коjу су назвали „Бљесак“.

Председник хрватског Сабора Јосип Леко, jедан од присутних на тоj прослави, после комеморациjе за 42 погинула хрватска воjника у тоj акциjи, изjавио jе хрватским медиjима да операциjа „Бљесак“ и након 20 година све више добиjа на значењу jер jе њоме успостављен ред и живот у миру за све људе западне Славониjе.

На коjе то „све људе“ мисли Леко?

На српске жртве свакако не. А било их jе. Ниjе да ниjе.

Према „Веритасовим“ подацима, 283 погинула и нестала, укључуjући 114 цивила и 11 милиционера. Међу жртвама jе 55 жена, 11 особа до 18 и 73 преко 60 година старости. Од укупног броjа жртава до сада jе расветљена судбина њих 127, док се међу несталима води jош 156 особа, укључуjући 65 цивила, од коjих jе 27 жена. Све жртве су биле домицилно становништво.

Ако Хрвати не веруjу „Веритасовим“ подацима, требало би да веруjу подацима Хрватског хелсиншког одбора за људска права (ХХО), према чиjим подацима су у акциjи „Бљесак“ припадници хрватске воjске убили укупно 83 српска цивила, од чега jе њих 30 убиjено у нападима на избегличке колоне, а 53 у своjим кућама.

Међу убиjенима су, у чему су сагласни и „Веритас“ и ХХО, и 22 српска цивила у селу Медари, укључуjући 11 жена и троjе деце. Међу њима jе и седам чланова породице браће Вуковић: Ранко, супруга му Анђелиjа и њихова деца Горан (11) и Гордана (8), те Милутин и супруга му Цвиjета и њихова ћерка Драгана (7). Осма жртва из ове породице jе Зоран (25), син трећег брата Славка Вуковића, коjи jе погинуо као српски воjник на положаjу ван свог села.

У Медарима су по попису из 1991. живела 452 житеља: 367 Срба, 32 Југословена, 29 осталих и 24 Хрвата. У време напада хрватски „ослободиоци“ су у њему затекли само 24 цивила, од чега jе преживело двоjе деце убиjеног Жељка Дићка, коjе jе спасао jедан хрватски воjник, блиски рођак њихове маjке, па ниjе допустио њихово смакнуће. По попису из 2001, у овом селу jе живело 211 житеља: 82 Срба, 119 Хрвата и 10 осталих, што значи да се броj Срба смањио за 4,5 пута а броj Хрвата повећао за скоро пет пута. А по попису из 2011, у том селу jе пописано 177 особа, без навођења националне структуре.

Иначе, из САО Западна Славониjа, према педантним пописима УНПРОФОР-а, ову област jе у офанзиви „Бљесак“ напустило око 15.000 Срба (према неким српским изворима од 20.000 до 30.000), од чега се за све ове године вратило око хиљаду и по, углавном старачке популациjе.

За кога jе онда „успостављен живот у миру“ у западноj Славониjи после ове офанзиве? За Медарчане, као и остале западнославонске Србе, укључуjући и живе и мртве, свакако ниjе.

За злочине у акциjи „Бљесак“ до сада нико ниjе одговарао, ни пред међународним ни пред националним судовима. Истина, било jе неких покушаjа процесуирања и пред правосудним органима РХ, БиХ и Србиjе, али су окончани у преткривичноj фази или се jош налазе у „фази извида“.

И Тужилаштво за ратне злочине Србиjе, у марту 2011. године, отворило jе преткривични поступак за кривично дело ратног злочина против цивилног становништва почињеног у селу Медари. Предмет jе у jуну 2012. прослеђен надлежном хрватском тужилаштву на даљи поступак, коjи jе jош у предистражноj фази.

Хрватски судови су били много ефикасниjи у процесуирању око 1.450 заробљених Срба у акциjи „Бљесак“, осудивши многе од њих на дугогодишње казне затворе за сваковрсне ратне злочине, коjе су издржавали у злогласном затвору Лепоглава, а неколико десетина заробљеника прошло jе и вишегодишње специjалне тортуре „коначишта за заробљенике“ Лора у Сплиту.

Хрватски судови су били врло ефикасни и у парничном поступку по тужби ћерки Милутина Вуковића, Радмиле и Мирjане, за накнаду штете за убиство блиских рођака. Наиме, суд jе одбио њихову тужбу уз образложење да убиство њихових родитеља и сестре ниjе ратни злочин већ „ратна штета“, за коjу држава не одговара, уз обавезу да оне држави исплате парнични трошак у износу од 24.500 куна (око 3.200 евра).

Скоро сви медиjи у региону пренели су и Лекову изjаву да jе „обележавање оваквих акциjа усмерено на изградњу мира, на демократским вредностима, људским правима, слободама, уважавању“.

Уместо одговора на ову неистиниту, увредљиву и циничну Лекову тврдњу, наводим изjаву Душанке Коjић из Окучана, дату у Цркви Светог Марка у Београду на помену жртвама из акциjе „Бљесак“, међу коjима jе и њен муж: „Никада нисам пожелела да се вратим. Зашто? Па зато што, како да вам кажем, нема нама живота тамо. Они нас, да су хтели и желели тамо, не би ни отерали“.

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести:

Крвави маjски бљесак

Хрватска слави акциjу Бљесак – страдање и прогон Срба

НЕМА СУШТИНСКОГ ПОВРАТКА СРБА У ЗАПАДНУ СЛАВОНИЈУ