Над српским становништвом са подручја Возуће, долине ријеке Криваје и Озрена током протеклог рата почињено је свјесно и намјерно етничко чишћење, протјеривањем више од 40.000 Срба, рекао је предсједник Завичајног удружења Завидовићана Зоран Благојевић.
Благојевић је на академији „Егзодус и трајање“, која се одржава у Добоју, подсјетио на ратна дешавања у Возући, те страдање и прогон Срба са подручја Зенице, Жепча, Бановића и Завидовића.
Те године, наводи Благојевић, који је био начелник Штаба Четврте озренске лаке пјешадијске бригаде, Срби из Возуће протјерани су са вјековних огњишта у офанзиви такозване Армије БиХ под називом „Ураган“ или „Фарз“, по директној наредби Алије Изетбеговића, који је као приоритетни циљ одредио спајање тузланског и зеничког басена.
У офанзиви је учествовало 23.000 муслиманских војника Другог и Трећег корпуса такозване Армије БиХ, укључујући одред „Ел муџахедин“, потпомогнути НАТО снагама за брзе интервенције.
Он је подсјетио да је бројност снага које су нападале и оних који су браниле износио 10:1, нагласивши да је оно што су за Србију Кошаре за Републику Српску је Возућа.
Благојевић је подсјетио на документацију о којој су били упознати тадашњи муслимански командири и команданти јединица да ће „из стимулативног Фонда /такозване Армије БиХ/ од 300.000 марака током „чишћења“ терена бити награђени најбољи појединци, и то за заробљеног четника 3.000 марака, мртвог 1.000 марака, за освојени тенк до 20.000 марака, а за заробљену пушку 200 марака“.
Благојевић је истакао да се за починиоце злочина у Сребреници и Возући не примјењују исти аршини.
„Да ли и Срби треба да списак од 23.000 муслиманских војника доставе тужилаштву у Њемачкој, као што су то одрадили Бошњаци за Сребреницу? Да ли је плач мајке Сребренице тежи од плача мајке из Возуће, и којом апотекарском вагом се бол може измјерити?“, упитао је Благојевић.
Он је подсјетио да је бивши командант Главног штаба такозване Армије БиХ Расим Делић проглашен кривим, да се води поступак против команданта Трећег корпуса Сакиба Махмуљина, оцијенивши да је то мали помак у процесуирању стравичних злочина почињених над српским живљем.
Благојевић је позвао Институт за нестала лица БиХ и друге институције да одговоре гдје су 64 заробљена Србина са Возуће.
„Они нису нестали, они су живи заробљени 1995. године, које је у Возући привела Друга чета Петог батаљона 328. бригаде, којом је командовао Фуад Зилкић, потчињен команданту Трећег корпуса Сакибу Махмуљину“, навео је Благојевић.
Он је упозорио на криминогену појаву да српским породицама, које потражују своје најближе, одређене групе из Федерације БиХ за 1.000 евра продају „наводне информације“ о локацијама гробница тијела.
Благојевић је најавио да ће у понедјељак, 10. септембра, бити организован марш „Стазама егзодуса“, који почиње у 7.30 часова у Тумарама на Озрену, те позвао надлежне да се тај дан уврсти у датуме од посебног интереса за Српску.
Данашњој академији су присуствовали предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић, потпредсједник Народне скупштине Ненад Стевандић, изасланик предсједника Српске Миладин Драгичевић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић, представници Оружаних снага БиХ, посланици у Народној скупштини Српске, градоначелник Добоја Обрен Петровић, начелник општине Петрово Озрен Петковић, представници других локалних заједница, борачких организација и Српске православне цркве.
Академији присуствовали су и предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић и предсједник Одбора за тражење заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Марко Грабовац.
Масовно страдање Возућана догодило се од 10. до 24. септембра 1995. године.
Тада је спаљено 30 српских села, протјерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова, убијено 459 бораца Војске Републике Српске и цивила, док се за 126 још трага.
Извор:СРНА
Везане вијести:
Вeчерас академија у спомен на Србе страдале у Возући и на Озрену
Над Србима почињен плански геноцид и етничко чишћење
Злочини у Возући и на Озрену имају карактер локалног геноцида