Битанга Чомски

Свет ћути, знаjу да jе Чомски, као и обично, у праву, али неће прика; скочило из брлога неколико српских првобораца против Милошевића. Њима то ниjе исто, њима jе убиjање запослених у РТС-у било нормално

Ратко Дмитровић

Постоjали су у Титовоj Југославиjи људи коjи су се звали првоборци, носиоци Споменице 1941. То су они што су одмах по доласку Хитлерове воjске на капе ставили петокраке и узели пушке. Истина, било jе и других првобораца против Хитлера, с другачиjим ознакама на капама, но такви су уместо Споменице 1941. добиjали вишегодишње казне затвора. Али, то ниjе тема. Од Октобарске револуциjе у Србиjи, изведене 2000. године, имамо истоветну категориjу – првоборце. Овога пута против Милошевића.
Такви су споменуте године освоjили власт, банке, државна предузећа, факултете, царину; добили министарске и професорске кабинете, директорске позициjе, књижевне награде, амбасадорска и уредничка места… Ниси смео реч да им кажеш, било jе оно: jа сам се, бре, од првог дана борио против Милошевића; знаш ли ти шта сам jа све претрпео у борби против Милошевића; моj тата jе скидао Милошевића с власти…итд. Али, како jе време пролазило, а време кад-тад, али увек, све постави на своjе место, па смо дочекали дане да и странци тврде како Милошевић и Србиjа нису jедини, чак ни први у низу, кривци за разбиjање Југославиjе, што jе основна интелектуална и животна поставка савремених српских првобораца.

Такви у своjим биографиjама и немаjу других успеха осим борбе против Милошевићевог режима. Њихови животи не садрже други друштвени смисао па jе разумљиво да ова чељад упорно, страсно, свим снагама, годинама брани поставке из деведесетих; Србиjа jе, с Милошевићем на челу, разбила Југославиjу; Срби су чинили злочине, сви други су жртва, Србиjа мора да се суочи с прошлошћу и прође катарзу.

А онда се поjави Чомски, Ноам Чомски, Американац, по општим оценама водећи интелектуалац савременог света, неупитна морална громада и растури ту мрачну менажериjу ко дете кастањете. Таj jе први, уз Хандкеа, на међународноj сцени срушио споменуте поставке о рату у Југославиjи, а ових jе дана упитао због чега светом 1999. године ниjе путовала реченица: Сви смо ми РТС, након НАТО напада на српску државну телевизиjу, као што, ево већ недељама, светом одjекуjе „Сви смо ми Шарли“, због оног што се десило у Паризу.

Свет ћути, знаjу да jе Чомски, као и обично, у праву, али неће прика; скочило из брлога неколико српских првобораца против Милошевића. Њима то ниjе исто, њима jе убиjање запослених у РТС-у било нормално. Па то jе, веле, била Милошевићева пропагандна кућа, легитиман циљ, те људе jе побио Милошевић. НАТО и не спомињу. Ко су? Један пропали глумац, два недовршена писца, неколико новинара, троjица самозваних интелектуалаца, jедна жена коjа jе последњи пут саму себе срела пре 18 година, двоjица пензионисаних професора… За њих jе Чомски излапели старац коjи ништа не разуме, намћор, контраш коjи све ради из некакве користи. Речjу, битанга.

Да не буде забуне; не нападаjу они Чомског због Чомског, већ зарад себе. Бране своjе неморалне животе, од коjих jе празниjа само њихова теориjа о деведесетим годинама.

Пише: Ратко Дмитровић

Извор: НОВОСТИ