Ж | Ž
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp
Share on pinterest
Share on vk
Share on email

Подијелите вијест:

Био сам Дражин 27. борац!

Светозар Филиповић, последњи Михаиловићев равногорац, о четницима и партизанима (1): Србиjа jе била толико подељена, чак су и синови воjводе Мишића били на различитим странама. Четницима се прикључио 15. маjа 1941. године

Светозар Филиповић

СВЕТОЗАР Филиповић jе 1945. године означен jе као народни неприjатељ и одузета му jе сва имовина и грађанска права. Године 2001. проглашен jе, као Дражин равногорац, за почасног грађанина Мионице. Данас, у 90. години, када пред саговорницима покуша да направи “инвентар” свог живота, прво помиње тешко рањавање 1944, а затим и 17 хапшења после Другог рата.

Служио jе у штабу код Драже и код Калабића. Познавао jе и сретао Жикицу Јовановића Шпанца, Драгоjла Дудића, председника Ужичке републике. Борио се као четник са партизанима приликом ослобађања Горњег Милановца. Лично jе познавао и посећивао маjора Александра Мишића, сина чувеног воjводе, и маjора Ивана Фрегла у Струганик. Ову двоjицу елитних краљевих офцира ухапсили су и стрељали Немци 1941. у Ваљеву.

Припремао jе Светозар операциjу спасавања америчких пилота “Халиjард” – био jе за командама ваљка коjи jе равнао писту на Галовића пољани. Дружио се америчким авиjатичарима и прошле године када су дошли на прославу у Србиjу.

Дража га jе 1943. послао са капетаном боjног брода Владимиром Шашкиjевичем да припреми терен за искрцавање савезника. Тада jе рањен, а спасао га jе немачки официр чешког порекла Томас, кога jе Светозар заробио са других 56 Немаца у бици за Горњи Милановац 1941. Оваj немачки поручник jе тада одбио да се са осталим Немцима врати из четничког заробљеништва и прикључио се Дражином штабу. Потом jе променио име у Тома Радовановић и постао први човек Британске обавештаjне службе за Црну Гору где jе током 1943. “намештен” за команданта црногорских жандарма у Херцег Новом…

Све ово, и jош много више, претурио jе преко своjих леђа времешни Филиповић. Данас живи у породичноj кући у Брежђу код Мионице, неких десетак километара ваздушне линиjе од Равне горе, где jе ступио у четнике 15. маjа 1941. године као Дражин борац броj 27. Недавно jе имао тежак инфаркт, али сећање га служи.

– Рат ме затекао у Тивту, као кадета Поморске академиjе – почиње Филиповић своjу причу. – Када су нас италиjански бомбардери напали 6. априла, моjе колеге кадети и jа радили смо на оправци ратног брода “Љубљана” у тиватском “Арсеналу”. Десет дана касниjе наш командант Франц Долиншек сазвао jе кадете и рекао да jе воjска капитулирала. Наредио jе “куд коjи”!

Капетан Бил Хадсон (лево) са ђенералом Михаиловићем и припадником Равногорског покрета

Капетан Бил Хадсон (лево) са ђенералом Михаиловићем и припадником Равногорског покрета
Светозар се са jош два Ваљевца тада упутио пешице за Србиjу. Пут jе траjао 15 дана. Сећа се призора како су на планини Чемерно пронашли краљевог воjника кога су Црногорци скинули до гола “jер jе капитулирао”. Они су га обукли. Кући, маjци, стигао jе 1. маjа.
– Већ 15. маjа, када сам чуо да да се на Грабу на Сувобору окупила нека воjска коjа неће да се преда, отишао сам тамо – сведочи Светозар. – Дража jе тада уз себе имао 26 људи. Чича ме jе примио оберучке. Тамо су била и два морнаричка машинца Фрањо Сеничар и Деjан Узелац коjи су ме познавали из Кумбора и Тивта.

 

СУСРЕТ СА ТИТОМ
СУСРЕТ са Титом, Светозар jе доживео краjем септембра. Како наводи, идећи путем за Струганик сусрео jе десетак партизана од коjих jе препознао троjицу. Међу њима jе био и Драгоjло Дудић, потоњи председник Ужичке републике са коjим се Филиповић познавао jер jе са његовим сином ишао у гимназиjу. – Они су ишли кући код Александра Мишића где их jе чекао Дража – сећа се Светозар. – Били су наоружани немачким машинкама и стали су да се поздравимо. Једног кошчатог у лицу звали су Тито. Сећам га се добро jер смо ми у четницима знали да се комунистички командант тако зове и да jе то скраћеница од Терористичке интернационалне таjне организациjе.

Случаj jе хтео да Светозар буде сведок и успостављања прве везе пуковника Михаиловића са Енглезима, а преко њих са Владом у избеглиштву. Како сведочи, у штабу на Равноj гори била jе воjна радио-станица, а Деjан Узелац jе некада служио на торпиљерки “Каjмакчалан” коjа jе априла 1941. успела да из Боке доплови у Александриjу. Користећи бродске шифре са “слободног брода” он jе ступио у везу са енглеском станицом за развођење бродова у Портшиду. Енглези су се jавили да провере Југословенски брод и ту им jе подофицир Саша Теодоровић први рекао да у српским планинама постоjи покрет отпора коjи води пуковник Михаиловић. Енглези су проверавали ове податке све до Видовдана, 28. jуна, када су преко радио Лондона обjавили да jе створен први герилски покрет у окупираноj Европи.

– Сећам се да jе jедино у моjоj куђи тада био радио на батериjе те сам га донео у Дражин штаб средином jуна – наставља Филиповић. – Када jе Дража преко тог радиjа чуо да га “препознаjу” Енглези, био jе заиста сретан. Већ октобра у Дражин штаб стигли су енглески капетан Хадсон и наши маjори Михаило Лалатовић и Захариjе Остоjић са новим шифрама за одржавање везе са Лондоном и Блиским истоком.

А од маjа до октобра 1941. у окупираноj Србиjи владао jе хаос. Почели су да ничу четнички и партизански одреди. Брат са братом ниjе говорио због идеологиjе.

– На jесен су у Дражин штаб стигли његови синови Михаило и Бранко – приповеда Светозар. – Михаило jе спавао у моjоj колиби и био jе фин младић. Други син Бранко jе био комуниста и Чича jе морао да га склања из штаба jер су се због његове пропаганде краљеви официри мрштили. Послао jе своjу децу у косjерићки одред у Субjел код Филипа Аjдачића.

Јосип Броз Тито и Драгољуб Михаиловић

Јосип Броз Тито и Драгољуб Михаиловић
ВОЈА И АЦА МИШИЋ

СЕПТЕМБАРСКИ преговори о заjедничкоj борби партизана и четника против Намаца утаначени су преко два сина воjводе Живоjина Мишића – Александра и Воjислава. Ти разговори су вођени у њиховом породичном дому у Струганику. Аца – краљев маjор и Воjислав – Титов следбеник, само су се пољубили.

Како прича Светозар, сазнао jе да су ти разговори траjали четири сата и да су били прилично неуспешни. Маjор Павловић jе после свега тражио од Чиче дозволу да све комунисте разоружа и похапси, али му оваj то ниjе одобрио. Маjор Аца Мишић jе неколико месеци после ових разговора ухапшен у борби са Немцима и стрељан, а други брат Воjа Мишић брзо jе пао у Титову немилост, а касниjе jе заглавио и на Голи оток. Драгоjло Дудић, после пропасти Ужичке републике, настрадао jе на Златибору по Титовом наређењу.

Пуковник Беjли у штабу четничког покрета

Пуковник Беjли у штабу четничког покрета
Сутра: Смешна помоћ Енглеза

 

Извор: НОВОСТИ

 

Везане виjести:

АУСТРИЈСКИ ИСТОРИЧАР ОТКРИВА: Ко су уопште били 

После четири децениjе забране: америчка књига о Дражи 

“Била сам Дражин курир” – Jadovno 1941.

Окупираном Србиjом харало 12 воjски – Jadovno 1941.

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp
Share on pinterest
Share on vk
Share on email

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: