Биљешка о писцу

Пише: Јадовно 1941.

Милан Басташић рођен је у Грубишном Пољу 30. јануара 1931. године у породици Луке и Евице, рођене Ђукић, као треће дијете. Отац му је био солунски добровољац. Основну школу завршио је у Грубишном. Крајем априла 1941. године хрватске усташе хапсе му оца и осамнаестогодишњег брата Стеву и потом их убијају у Јадовну на Велебиту. Послије масовног масакра српског народа на Билогори и у Грубишном Пољу концем септембра и почетком октобра 1942, Милана су са мушкарцима усташе отјерале у Јасеновац, а мајку и сестру Јованку у Сисак. Крајем рата пошао је у гимназију, а малу матуру положио је у Дарувару 1947. године. Санитетску официрску школу завршио је у Љубљани 1950. и распоређен је на дужност у Госпић, гдје је положио велику матуру 1953. године. Послије премјештаја у Загреб, уписао се на Медицински факултет у Загребу и 1961. године промовиран је за доктора медицине. Опћом медицином у војсци бави се до 1964. године када добива специјализацију Епидемиологије коју заједно са Јавним здравством успјешно завршава у Загребу, а полаже у Београду. Докторску дисертацију одбранио је на Загребачком свеучилишту 1982. године. Учествовао је у четири објављена научна рада, водио један научно-истраживачки пројекат и објавио више од четрдесет стручних и јавно-здравствених саопћења и публикација. За вријеме епидемије вариоле на Косову и Метохији 1972. године, руководио је сузбијањем те болести у опћинама Клина и Исток. Од 1972. до 1975. био је савјетник у републичком Секретаријату народне одбране СРХ. У војној хијерархији напредовао је до чина пуковника у који је унапријеђен 1975. године. На посљедњу дужност у ЈНА – Управник Завода за превентивно-медицинску заштиту загребачке армијске области –постављен је 1980. године. Савез комуниста напустио је 1986. године, а пензиониран је 1987. године у 56. години живота. Тко зна зашто је то било добро?! Деведесетих година, на вријеме, јасно и јавно опредјељује се на страну интереса српског народа Билогоре. Хрватску је напустио 15. августа 1991. године.

Први је предсједник Завичајног удружења Билогора са сједиштем у Београду.