Beograd da se seća svojih Jevreja

Beograd — Svečanom akademijom obeležen novoustanovljeni Dan sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu. Poslat apel da Beograd ustanovi dan sećanja na stradale Jevreje.

Veće Jevrejske opštine Beograd odlučilo je, naime, na inicijativu Bnei-Brit lože Srbije, da se 10. maj od ove godine obeležava svečanom akademijom kao Dan sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu, jer tog dana 1942. godine je nacističkoj vrhovnoj komandi javljeno da u Beogradu više nema Jevreja.

Gradski menadžer Goran Vesić je, na svečanoj akademiji održanoj u jednom od paviljona Starog sajmišta, pozvao da se pokrene inicijativa da i grad Beograd ustanovi zvaničan dan sećanja na Jevreje stradale u Drugom svetskom ratu.

Vesić je najavio da će gradska vlast ubrzo izaći pred javnost sa planom preuredjenja nekadašnjeg kompleksa Starog sajmišta u memorijalni centar, koji će služiti kao dostojan podsetnik na strašne dogadjaje iz prošlosti i upozorenje da tako nešto više nikada ne sme da se ponovi.

„Nikada mi nije bilo jasno zašto Staro sajmište nije bilo obeleženo kao stratište i logor, iako su neka druga mesta obeležena. Naša čvrsta namera je da u narednih nekoliko godina učinimo prve korake kako bi ovo mesto bilo obeleženo kao mesto sećanja na naše sugradjane koji su stradali samo zato što su Jevreji, kao i na sve druge koje su ovde stradali“, rekao je Vesić.

Prema njegovim rečima, treba na dostojan način obeležiti i druga stratišta, poput Topovskih šupa, koja su, kako je podsetio, u prošlosti nemarom prodavana kao građevinsko zemljište.

Predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Ruben Fuks ocenio je da se istorijskim poukama može naoružati i sperečiti da se zlo ponavlja, jer mehanizmi zla koji su doveli do masovnih zločina u Drugom svetskom ratu ponavljali su se žirom sveta i po njegovom završetku.

Jevreksa zajednica, prema njegovim rečima, želi da područje celog logora Staro sajmište bude zaštićeno i da se u njemu ustanove memorijal genocida nad Srbima, memorijal Holokausta, genocida nad Romima i genocida nad antifašistima.

„U poslednjih nekoliko godina sve česće čujemo glasove svesti da ovo treba raditi. Nažalost, u ovom trenutku ne možemo da kažemo da smo imali velike napretke, ali se nadamo“, rekao je Fuks.

Predsednik Bnei Brit lože Srbija Branko Šnap je toj inicijativi pridodao i apel da se konačno utvrdi tačan broj stradalih Jevreja u stratištima Beograda.

Potpredsednik Jevrejske opštine Beograd Jezef Baruhović izrazio je očekivanje da će Staro sajmište biti proglašeno memorijalnim kompleksom od posebnog nacionalnog značaja, jer, kako je upozorio, mrzitelji Jevreja ponovo dižu glavu, što nailazi na blagu osudu u medjunarodnoj zajednici.

„Želja mrzitelja Jevreja i neonacista je da se Holokaust ponovi, ali im se ta želja verovatno neće ispuniti, jer Jevreji su naučili da se brane. Talas antisemitizma širi se Evropom i došao je do severnih granica Srbije, ali se neće preliti u Srbiju, jer garant za to je dug suživot srpskog i jevrejskog naroda“, rekao je Baruhović.

Procenjuje se da je u Beogradu pre Drugog svetskog rata živelo oko 12.000 Jevreja, a rat su preživeli samo oni koji su blagovremeno pobegli i oni koje su skrivali njihovi sugradjani.

Svečanoj akademiji je prisustvovao i ambasador Nemačke u Beogradu Hajnc Vilhelm i zamenik ambasadora Izraela Itai Milner.

Izvor: B92