fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Београд чува Мусолинијев авион са ознаком НДХ

У Депоу Ваздухопловног музеја у Сурчину, међу светским бисерима авио-индустрије. Понос италијанске авијације, први метални ловац, једини на свету поседује наш Музеј ваздухопловства

Директор Чедо Милојевић уз понос Ваздухопловног музеја / Фото Ж. Кнежевић
Директор Чедо Милојевић уз понос Ваздухопловног музеја / Фото Ж. Кнежевић

Када су Италијани 1960. године схватили да на свету више не постоји ниједан авион „фијат Г-50 бис“, понос њихове ваздухопловне индустрије пред Други светски рат, осим оног на београдском Калемегдану, формирали су удружење са циљем да врате бисер свог конструктора Ђузепеа Габријелија на „апенинску чизму“. Некако у исто време, уникатни италијански ловац нискокрилац почео је да смета Београђанима, а више државном руководству. Наиме, услед београдских киша, сунца и кошаве која није штедела изложени авион, Титова петокрака је почела да нестаје, а на италијановим крилима и репу почела је да „пробија“ усташка шаховница. Авион је враћен прво на забачени део аеродрома крај Београда, а када је изграђен Музеј у Сурчину, похрањен је у депо.

Како говори кустос Петар Недељковић, Италијани никада нису одустали од идеје да поново дођу до свог „чеда“. И, сигурно би га добили 1981. после Титове смрти, да се није испречио Чеда Јањић, утемељивач ваздухопловне куће историје из Београда.

– Тада је италијански премијер био Сандро Пертини, партизан који је знао да „удари“ у југословенску револуционарну комунистичку лиру, и СИВ на челу са Милком Планинц је већ донео одлуку да се „фијат Г-50“ поклони „камарадима“ – говори кроз смех Недељковић. – А онда је Чеда Јањић ископао однекле слику друга Тита поред овог авиона на Вису и наглас завапио: „Зар да ми кршимо управо донети Закон о заштити маршаловог имена и да распарчавамо његову заоставштину!“ И, авион је остао наш!

НОВИ директор Музеја Чедо Милојевић најзаслужнији је што се слика уникатног авиона појављује поново у јавности после готово шест деценија. Намеран је да у 2018. времешни италијански авион рестаурира и учини доступним љубитељима ваздухопловне историје широм света.

– Наредне године, ако бог да, вадићемо и један немачки „месершмит“ који је 1941. пао у Дунав – открива Милојевић за „Новости“.

– У војсци кажу да су спремни и способни за операцију. А што се тиче „фијата“, њега морају да рестаурирају најбољи стручњаци. Он је светско богатство и мора да остане наш!

Прича о светском музејском раритету даље „тече“ у „Алибабиној пећини“ (тако запослени зову свој депо). Дарко Младеновић, кустос кога зову Бамби, каже да је увек усхићен када је поред „фијатовог“ ваздухоплова:

– То је први савремени метални авион „ловац“ у свету. Италијани су га приказали први пут код нас на аеромитингу на Старом аеродрому 1938. године, уз други њихов авион, „маки“. Краљевско ваздухопловство тада је наручило 10 „макија“ који нам нису стигли, а онда је НДХ 1942, позивајући се на уговор Краљевине Југославије, од Рима добио 10 „фијата ГП“. Њихов највећи малер је био „Бредин“ митраљез за који усташе нису могле да нађу муницију по капитулацији Италије – прича Дарко Младеновић.

Усташки авион је, иначе прелетео код партизана 2. септембра 1944. За командама је био поручник Павелићеве војске Андрија Араповић. Таман када су на Вису офарбали авион и ставили петокраку, ослобођен је Београд и „ловац“ је са Титовим главним штабом дошао у српску престоницу. Два месеца свакодневно је „чувао“ Београд, да би и партизани остали без „Бредине“ муниције.

Потпуковник Иванов и његови мајстори завршавају "миг 29"
Потпуковник Иванов и његови мајстори завршавају „миг 29“

Ваздухопловни музеј у Сурчину је понос Србије. Однедавно је окречен и умивен. Плате су порасле и постале редовне. Праве се велики планови за 2018. Зависи много од новца, али и од амбициозних људи.

– Тврдим да смо међу неколико најбољих музеја у свету по експонатима – говори Петар Недељковић. – Од светских униката имамо још „јак 9“ и авион „рудолф физир“. Од два сачувана „месершмита 109 Г2“ један је код нас. Од четири сачувана „харикена“, један је овде, а од пет „спитфајера Ц“ такође један „лети“ по музеју. На свету постоје сачувана три авиона „јак 2“, а један смо ми изложили. Руси су направили 38.000 „ил 5“ и, од спасених шест или седам, један је у Београду. Од три „фокер вулфа“, код нас у депоу један чека да га средимо и изложимо…

ТИТОВА ТАЈНА

На последњем спрату зграде у Сурчину, помало неугледно, на постољу стоји млазни мотор „ардаг 21“, некада највећа Титова војна тајна. Како говори Дарко Младеновић, одмах после рата, у „21. мају“ у Раковици, наши стручњаци су почели да праве млазни авионски мотор. Није било довољно знања и некако је Титова обавештајна служба ступила у контакт са нацистичким ваздухопловним научницима који су се затекли у Швајцарској чекајући позив Фон Брауна из Америке. Планови, делови за авион, и све друго из Србије до Швајцарске ишло је дипломатском поштом. На крају је остао мотор „ардаг 21“ који је испитан и оцењен како одличан, али никада га нисмо користили за авионе.

Кустоси Недељковић и Младеновић уз мотор "ардаг 21"
Кустоси Недељковић и Младеновић уз мотор „ардаг 21“

„МИГ 29“ ОД „НОВОСТИ“

Када смо на позив директора Милојевића посетили Музеј у Сурчину, затекли смо потпуковника Ђорђа Иванова и мајсторе Рајка Пантелића и Миодрага Ковачевића како довршавају макету „миг 29“ истоветну онима које су 1999. превариле НАТО авионе. До Нове године савршена макета постаће део сталне поставке испред улаза у Музеј. Испод лимова на трупу, видели смо познате штампарске плоче.

– Те макете из 1999. усред рата правили смо од штампарских плоча „Вечерњих новости“ – сећа се потпуковник Иванов. – Неке плоче су замењене, али инсистирао сам да у трупу остану оригинали. Неко ће се сагнути, да види…

Аутор: Драган Вујичић

Извор: НОВОСТИ

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: